Pesničko veče pod nazivom „Skriveno u meni, ili postoji“, koje je nedavno održano u Kulturnom centru Zrenjanina, a na kojoj se predstavio mladi pesnik i učenik četvrtog razreda Zrenjaninske gimnazije Nemanja Radulj iz Česterega, izazvalo je veliku pažnju ovdašnje publike. Veče poezije organizovala je Kancelarija za mlade u saradnji sa Kulturnim centrom Zrenjanina.
Okupili su se te večeri članovi Nemanjine porodice, rodbina, prijatelji i profesori koji su ga podržali, ali i brojni ljubitelji lepe pisane reči. U programu su učestvovali i profesorka srpskog jezika i književnosti Marina Pejić, saradnik Kancelarije za mlade Miodrag Laništanin, učenici Zrenjaninske gimnazije Milica Savić i Nikola Ristić, kao i učenici Muzičke škole „Josif Marinković“ Isak Rimaji, Vasilije Kuručev i Sofija Kuručev. Takođe, predstavio se i tim „Need for Green“ koji, pored Nemanje Radulja, čine i Marija Daruši, Matija Gogić i Gavrilo Cabadaj.
– Ovo je bilo prvi put da javno, pred većim auditorijumom, predstavim svoj dosadašnji rad. Uglavnom sam do sada svoje pesme čitao na školskim časovima. Veoma sam zadovoljan kako je sve prošlo i želja mi je da u budućnosti organizujem još ovakvih pesničkih večeri – priča Nemanja Radulj.
Poezijom se bavi od svoje osme godine
Osamnaestogodišnji umetnik poezijom se bavi od svoje osme godine. Prva pesma koju je napisao zove se „Krug“.
– S tom pesmom, koja je bila šaljivog karaktera, počeo sam da otkrivam svoj talenat za pisanje. Usledio je jedan period kada sam pisao samo ljubavne pesme. Sada se bavim nekim filozofskim temama i pesmama u kojima govorim o svojim osećanjima, o tome da je normalno da se nekada osećate i loše. Sve je to deo života – kaže Nemanja.
Kako navodi, nisu sve pesme čiji je autor nastale po istinitim događajima, ali opisuju njegova osećanja.
– Primera radi, u pesmi „Ples po kiši“ izmislio sam ceo momenat – da sedim pored prozora, gledam kako pada kiša i zamišljam da plešem sa jednom osobom. U sledećem trenutku se budim, vidim da napolju više ne pada kiša i poručujem da mi je potreban partner za ples po kiši. Ali to je bilo moje osećanje u tom trenutku – navodi naš sagovornik.
On ističe da svakim javnim čitanjem pesme otvara svoju dušu i srce publici, zato što su te reči deo njega. Dodaje i da nema posebnog perioda za pisanje pesama, inspiracija jednostavno naiđe sama od sebe.
– Nekada budem srećan pa napišem pesmu, nekad budem tužan pa to pretočim u poeziju, nekad čak i zbunjen. Najviše me inspiriše muzika, jer volim da povezujem više vrsta umetnosti, ali i priroda. Dok šetam, jednostavno volim da posmatram prirodu. Ona je zaista jedna velika inspiracija – objašnjava Nemanja.
Kada napiše neko delo, uglavnom voli da ostane onako kako je isprva zapisano.
– Nisam ljubitelj dorađivanja pesme u nekom narednom periodu, jer posle to više nije taj osećaj i momenat – navodi on.
Želja mu je da kroz godinu – dve izda prvu zbirku pesama, jer ne želi da žuri sa objavljivanjem svog prvenca.
– Želim da budem siguran da je to baš ono čime želim da se predstavim čitaocima – naglašava Nemanja.
Takođe, voleo bi da razvija umetnost u Zrenjaninu i da povezuje druge pesnike, kako bi se upoznavali, družili i razmenjivali iskustva. Za kraj ovog razgovora, ima poruku i za druge mlade umetnike, pa čak i one koji se do sada nisu usudili da razvijaju i predstave svoju kreativnu stranu ličnosti.
– Nije dovoljno samo imati talenat, potrebno ga je i razvijati. Treba puno čitati, sagledavati nove forme, učiti kako su drugi radili i širiti vokabular, koji je veoma bitan za književnost. Tako ćete videti i koliko je raskošan naš jezik. Žao mi je što postoji mnogo pripadnika moje generacije koji imaju dara za umetnost ali to nisu razvijali i iskazali – završava razgovor Nemanja Radulj.
Foto: Jovana Višnjić
