U organizaciji Turističke organizacije opštine Žitište, 6. i 7. jula 2019. godine u Banatskom Dvoru održana je tradicionalna Likovna kolonija.

Na ovoj manifestaciji ove godine učestvovalo je 22 slikara i jedan vajar. Učesnici su došli iz različitih krajeva poput Borova, Beograda, Zrenjanina, Kikinde, Plandišta, Titela uz prisutvo umetnika iz opštine Žitište.

Održavanje likovne kolonije pomogli su Mesna zajednica Banatski Dvor, Udruženje žena "Dvorčanke" i Restoran "Dvor".

Porodica Patai iz Novog Itebeja više od dve decenije bavi se povrtarskom proizvodnjom. Najveći deo posla obavljaju braća Atila i Ervin nastojeći da ono što proizvode na prvom mestu odlikuje kvalitet.

Njihova proizvodnja se širila iz godine u godinu a danas je povrće stiglo i do Lidlovih prodavnica. Atila Patai govorio je o svom poslu o tome kako se postiže kvalitet ali i o problemima na koji nailazi tokom procesa proizvodnje.

Više na prilogu RTV Santos:

Porodična destilerija Krstajić proizvodi rakiju na tradicionalan način dugi niz godina. Od pre tri godine odlučili su se uđu ozbiljnije u posao i proizvodnju. Rakija brendirana pod nazivom “Dobra volja” bila je spremna za prodaju i od tada kreću da se nižu uspesi i priznanja…

“Mogu da kažem da smo vrlo posvećeni poslu, proizvodimo rakiju od kajsije, dunje, kruške i šljive i trudimo se da posvetimo pažnju svakom faktoru koji doprinosi tome da se dobije vrhunski proizvod, što se vidi i u broju postignutih nagrada u Vršcu, Beogradu, Žitištu, na Novosadskom sajmu…” kaže za naš portal Milutin Krstajić i dodaje “Izdvojio bih priznanja kao što su: zlatna medalja za rakiju od dunje i srebrna za kajsiju na ovogodišnjem Novosadskom sajmu kao i naravno pet zlatnih medalja za rakije od kajsije,dunje, kruške, šljive i suve šljive na takmičenju 2018.godine u Žitištu. Takođe moram napomenuti da za proizvodnju svakog mililitra rakije zaslužna je I moja porodica, supruga, sin, ćerka, zet i snaja...”

Dragan Šijan iz Žitišta razvio je svoju ljubav prema cveću još u ranoj mladosti. Godinama je kupovao i gajio saksijsko cveće, a onda se rodila ideja o formiranju sopstvenog vrta.

Vrt je kreirao prema svojim željama i osećaju – nije imao model na koji bi se ugledao. Prvo vrtno cveće koje je pozasadio bile su ruže, kojih i danas ima najviše, iako je njegov vrt bogat sa preko 400 vrsta raznih porodica cveća iz nekoliko desetina zemalja.

Da je strastveni ljubitelj botanike, govori i vreme i strpljenje da se svemu ovome posveti. Dragan se bavi i reprodukcijom vrsta koje poseduje, kao i samostalnom proizvodnjom humusa, potrebnog za đubrenje sadnica. Zahvaljujući svemu tome, njegov vrt je živopisan tokom cele godine, mada on sam kaže da je ipak najlepši u maju, kada je cvetanje intenzivno i kada ima najviše boja.

''Slažem se da briga o biljkama zahteva puno uloženog vremena, ali ja to ne doživljavam kao obavezu, već kao preveliko zadovoljstvo.'' istakao je Dragan.

Osim raznovrsnih biljaka Dragan na svom imanju poseduje vočnjak sa raznim kulturama specificnim za ovo podneblje. U svom posedu ima i jezero, koje okružuje ukrasno bilje, a u kojem gaji razne vrste ribe. Ono što još ističe Draganov vrt su životinje kao što su paunovi, fazani, feniks kokoši, vijetnamsko prase, i razne vrste ptica poput papagaja i golubova.

Draganova najveća ljubav je njegov vrt, a najlepši cvet u tom vrtu, prema njegovim rečima je njegova supruga, Jadranka.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević posetio je danas Žitište. U okviru posete održan je sastanak sa predsednikom opštine Mitrom Vučurevićem i njegovim saradnicima, a sastanku je prisustvovala i načelnica Srednjobanatskog upravnog okruga Snežana Vučurević. Razgovaralo se o aktuelnoj situaciji u opštini i planovima koji čekaju realizaciju u ovoj godini ali i planovima tokom 2020. godine.

Nakon sastanka u zgradi opštine delegacija se uputila u “Dnevni boravak” Centra za socijalni rad Opštine Žitište gde je ministar razgovarao sa radnicima centra, gerontodomaćicama, negovateljicama i korisnicima usluga centra, čije funkcionisanje delom finansira i resorno ministarstvo.

Na nedavno održanim 16. Radničkim sportskim igrama „Koračaj smelo” u Banatskom Karađorđevu u organizaciji Sportskog saveza Opštine Žitište, Milica Gverić (28) iz Srpskog Itebeja osvojila je tri zlatne (iz streljaštva, obaranja ruku, ekipnog navlačenja kanapa) i jednu bronzanu medalju (bacanje kamena s ramena).
Međutim, najsjajnija medalja koju nosi, pre svega u srcu, tiče se odluke i želje da živi na selu i bavi se stočarstvom.
- U Itebeju imamo Udruženje žena i one su me pozvale da učestvujem i pristala sam - priča Milica, nekoliko puta napomenuvši da sva drhti zbog intervjua.

Otkud ti u streljaštvu?
- U srednjoj školi sam bila u zrenjaninskom Domu učenika i pucala sam iz puške za dom u okviru Domskih igara. Nisam naročito išla na pripreme, možda sam imala nekoliko treninga, ali nisam nikad ništa osvajala i zato sam sad rešila da probam. Znam kako se drži puška i reko’, da probam i to.

Sad mi objasni... Ti i ja se znamo ceo život i ti se sad treseš jer pričaš sa mnom, a potpuno si smirena kad uzmeš pušku u ruke! Zašto?! Je l’ ovo toliko strašnije od pucanja?
- Izvini... Kad treba da pucam - ne dišem. Udahnem i ne ispuštam vazduh dok ne pucam. Nema nekog razmišljanja da li ću pogoditi metu ili je potpuno promašiti i izblamirati se.

Sreća pa sad možeš opušteno da dišeš... A obaranje ruku?
- Ne znam, bilo je takmičenje za muškarce, pa se skupilo nas nekoliko devojaka i pitale smo da li ima i za žene. Prijavila sam se i eto...

Jesi li obarala ruku i s nekim muškim?
- Ne, nisu dozvolili. Pitala sam, ali su rekli da nema smisla.

Otkud to da si se oprobala u tim disciplinama?
- Nekako mi je bilo interesantno. Htela sam da se bavim nekim stvarima, ali nisam imala prilike. Recimo, pucanje iz puške, naravno da bih volela da treniram, ali ovde nema mogućnosti.

U principu, ti si osvojila medalje samo na osnovu onoga što si „naučila” pre deset godina?
- Ima i više od deset godina. Bila sam prvi-drugi razred kad sam probala nekoliko puta da pucam.

Znači, pucanje iz puške je ko vožnja bicikla... Jednom naučiš i to je to. Kako si se osećala kad si osvojila sve te medalje?
- Bila sam presrećna. Lep je osećaj biti najbolji u opštini, dobiti zlato. Kada sam završila s takmičenjem, tata me je pitao da li sam osvojila medalju i iz nekog ženskog posla...

I svake godine po jedno zlato više...
- Nadam se da će ga i sledeće godine biti više.

Čime se baviš kad nisi opasna? Kako izgleda život jedne mlade ženske osobe na selu?
- Završila sam za veterinarskog tehničara i radim u jednoj veterinarskoj stanici. Možda zato i imam toliku snagu, jer se stalno rvem sa ovcama i teladima.

I šta ti je draže, da se rveš s ljudima ili životinjama?
- Interesantnije je sa životinjama, ali tamo nema medalje.

A šta radiš u slobodno vreme?
- Ništa specijalno. Držimo ovce, imamo oko 60 grla rase Il de Frans. Jagnjim ih, svaku jednu sam morala da jagnjim.

Da li ti je naporno sve to? Devojke u gradovima ne mogu da zamisle život koji ti vodiš, a verujem da važi i obrnuto...
- Ne bih mogla da budem u gradu. Bila sam u internatu u srednjoj školi i to mi je bilo ubitačno. Nikad ne bih menjala ovaj život. Svako ko ne zna šta je ovo, ne zna ni šta propušta. Bez obzira što je nekad naporno, budeš umoran, ali bude dešavanja i uvek je nešto novo. U gradu je beton i to je to...

Koliko tvoje drugarice iz grada imaju razumevanja za tvoj način života? Kad ste na kafi, one verovatno pričaju o tome koji zub je ispao kom detetu, ko šta jede, a tebi se ojagnjila ovca...
- Sve kažu da ne bi mogle da rade ovaj posao. Dosta muškaraca to isto kaže. Opet, ja ne bih mogla bez njega. Ne smeš da se gadiš tog posla, neko ne može sve to da podnese.

Da li je, onda, za život na selu najbitnije imati „stomak” ili srce i dušu koji te vuku na takvo mesto?
- Baš to. Neko ne može da štroji a da ne drhti. Evo, ja sad drhtim, a kad štrojim, potpuno sam mirna.

Kada si bila mala, u vrtiću, da li si mogla da zamisliš da će za dvadesetak godina tvoj život ovako izgledati?
- Prvo, u vrtiću sam mislila da ću biti babica.

Pa, na neki način i jesi...
- Kad sam bila starija, pred kraj osnovne škole, vuklo me je da idem za veterinara. Imala sam problem kod kuće, nisu mi dozvoljavali da to upišem i na kraju, toliko sam plakala, pa je tata rekao da stavim šta hoću na listu želja, on neće gledati. Ispalo je dobro. Još kao mala sam odrasla uz stoku, čak sam i spavala u štali s krmačom dok se prasila.

I, gde ćeš biti za narednih dvadeset godina?
- Ovde! Samo sa još više medalja...

Tekst: Lea Radlovački
Foto: Slobodan Šušnjević

U četvrtak 4. jula na svečan način obeležen je Dan borca na Januševcu. Tradicionalnom skupu prisustvovao je veliki broj građana opština Žitište i Nova Crnja.

O značaju datuma govorili su predsenik opštine Nova Crnja Vladimir Brakus i sekretar OO SUBNOR Nova Crnja Milan Novosel.

Položeni su venci boračkih organizacija, opština Žitište i Nova Crnja, i opštinskih odbora SPS-a.

Članovi zrenjaninskog Hora „Josif Marinković“ ispunili su želju da zablistaju na 3. Internacionalnom horskom festivalu „Leonardo da Vinči“ u Firenci, vrativši se juče u Srbiju sa zlatnom i srebrnom diplomom. Njihov uspeh obradovaće brojne sugrađane koji su mesecima pre toga, zajedno sa horistima i dirigentkinjom Zoricom Kozlovački, prikupljali novac za odlazak u Italiju.

Horsko takmičenje se održavalo od 9 – 12.jula u Firenci, i na njemu se takmičilo 15 horova iz Danske, U.S.A, Kine, Južne Koreje, Tajvana, Filipina, Indonezije, Srbije i Španije u sedam kategorija.

U horu su pevala 32 učenika srednje muzičke škole iz: Zrenjanina, Kikinde, Banatskog Karađorđeva, Aradca, Botoša, Ečke, Novog Bečeja, Kovačice i Elemira.

Sopran: Lara Malenić, Danijela Kondić, Marta Mezei, Gabriela Svetlik, Dunja Milić, Ines Koso, Jelena Popov, Isidora Dakić, Mina Damjanov
Alt: Marija Aleksić, Ivana Sakač, Milica Mićević, Ema Macko, Irina Torde, Ana Bošnjak, Jelena Nataroš, Ana Milisavljević, Katarina Goršćak, Milica Spaić, Isidora Trninić
Tenor: Robert Palatinuš, David Šarvari
Bariton: Igor Bjelis, Slavko Rajić, Rastko Marinković, David Svetlik, Laslo Kočiš
Bas: Vladimir Jakšić, Uroš Derikrava, Martin Tornjoš, Mihailo Novakov, Aleksandar Narižan
U pratnji hora putovali su nastavnici: Aniko Gardinovački i Đorđe Miladinović. 

Program hora činilo je 16 kompozicija:
C – kategorija: “Abendlied” Josef Rheinberger, “Niška Banja” Milorad Kuzanović, “Nyon, Nyon” Jake Runestad
G – kategorija: “O Bella Ciao” Jerry Estes, “igrale se delije” Dragana Veličković”, “Rum, Dum, Dum” Dragan Šuplevski
Duhovni program: “ Kyrie Eleison” Vizantijska melodija, “Otče naš” Nikolaj Kedrov, “Tebe poem” Dmitrij Bortnjanski, “ Tebe Poem” Stevan Mokranjac, “ Svjati bože” P.I.Čajkovski
Himna Srbije i operski horovi “ Habanera”G.Bize, “Tutto cangia” G. Rossini, “ Regina Coeli” P.Maskanji, “Coro di schiavi ebrei” Đ. Verdi

Izvor: Ilovezrenjanin.com

Udruženje žena "Mladost" iz Česterega, 27.07.2019. godine u 16 časova organizuje Etno festival pod nazivom “Kuhinja iz mog zavičaja”.

Drugi po redu festival obuhvataće izbor najlepše i najbolje proje kao i najlepše uređen štand u etno stilu. Učesnici će izlagati i predstavljati u etno stilu specijalitete svoga kraja, starinske predmete i rukotvorine. Protekle godine na prvoj manifestaciji ukupno je bilo prjavljeno 10 ekipa a ove godine očekivanja organizatora su da premaše taj broj...

Svi zainteresovani učesnici mogu da se jave na telefon 069/133-1966 ili na e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli..

Kao što tradicija nalaže meštani Česterega obeležavaju Dan mesne zajednice odnosno slavu sela 27. jul. Tim povogom, i ove godine, održaće se četiri dana bogatog i zanimljivog programa.

Program po danima:

Četvrtak 25. jul

19.00 Turnir u malom fudbalu - kvalifikacije

Petak 26. jul

10.00 Svečana sednica Saveta Mesne zajednice Čestereg

10.30 Polaganje venaca na spomen obeležja

19.00 Koncrt KUD "Petar Kočić" Čestereg sa gostima

20.30 Turnir u malom fudbalu - kvalifikacije

Subota 27. jul

09.00 Takmičenje u ribolovu za decu

16.00 Etno festival "Kuhinja iz mog zavičaja" u organizaciji aktiva žena "Mladost" Čestereg

20.30 Turnir u malom fudbalu - finale

23.00 Vatromet

Nedelja 28. jul

07.00 Takmičenje u sportskom ribolovu USR "Karaš", kuvanje riblje čorbe za posetioce

10.00 Šahovski meč

15.00 VIII Prvenstvo u kuvanju Bosanskog lonca

19.00 Proglašenje pobednika u kuvanju Bosanskog lonca

U hramu Svetog Velikomučenika Georgija u Žitištu u utorak 2. jula 2019. godine obeležena je treća godišnjica od tragičnog događaja koji se dogodio u Žitištu kad je poginulo petoro ljudi a ranjeno 22 osobe.

Sveštenik Borislav Đurić služio je svetu Liturgiju a potom i parastos za tragično nastradale.

Novosađanka Bojana Ćorilić (24) ranjena je u julu 2016. godine u kafiću u Žitištu u krvavom piru koji je počinio Siniša Zlatić iz automatske puške. Bojana je ranjena sa četiri metka, koji su je pogodili u obe noge i desnu ruku. Prognoze su bile loše, davali su joj male šanse da preživi, amputiranja joj je noga a rečeno joj je i da nikad neće pomeriti ruku ali međutim dve godine kasnije situacija je totalno drugačija...

Posle nemilog događaja koji se desio aktivna si na društvenim mrežama pod imenom "StrenghtGirl" kako je tekao tvoj oporavak?

"Moj oporavak je trajao dugo, i dalje traje. U urgetnom sam bila dva meseca, zatim po rehabilitacijama skoro godinu dana (8-9 meseci). Učila sam sve ispočetka, kao da sam se ponovo rodila. Učila sam ponovo da dišem, da sedim, hodam. To je bilo moje drugo "rođenje". Svo vreme dok sam bila po bolnicama, gurala sam napred. Nisam imala vremena da razmišljam o svemu, što je dobra stvar. Pošto sam povredila i ruku, ceo moj oporavak, učenje da hodam, bilo je netipično. U isto vreme sam morala da radim više stvari. I dan danas na prvo mesto stavljam oporavak ruke, jer ću ceo život hodati, a za ruku imam još malo vremena. Otvorila sam svoju stranicu na facebooku StrengthGirl, kako bih mogla da pomognem drugima ljudima.
Na početku sam i ja pisala mnogim ljudima koji nose protezu i njihov odgovor mi je mnogo značio. Zato i ja želim da pomognem svima koji mi se jave. Takođe se nalazim na instagramu: bojana_strength_girl"

Nakon oporavka posvetila si se obavezama na fakultetu?

"Moj pravi oporavak kreće kada sam krenula na faks i vratila se "starim" obavezama i kad sam krenula da se socijalizujem. Trenutno sam 4. godina na Falkutetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Studiram programiranje. Trudim se da sve postignem, studije i moje vežbe i za sada dobro ide."

Redovno treniraš? Novina je da se se posvetila i modelingu?

"Da, svaki dan treniram minimum 3 sata. Moram da jačam svoje telo kako bih mogla da nadoknadim "nedostatak" koji imam i da nosim protezu. Dok sam bila u urgetnom, atrofirali su mi svi mišići, tako da mi je trebalo dosta vremena da ih vratim i ojačam. Zato sada svaki dan vežbam i jačam svoje telo. Ove godine sam se oprobala u modelingu i jako mi se sviđa. Nadam se da će u budućnosti i nešto biti sa tim."

U prošlosti si se bavila i plesom, da li planiraš i dalje da se time baviš?

"Tako je. Otkad znam za sebe, volim da plešem. To je jednostavno deo mene. Planiram da se vratim plesu. Ne znam još kada će to biti, ali vreme će mi reći kada budem bila spremna. Iskreno, bolje plešem nego što hodam, jer dok plešem se skroz opustim."

Bojana ti si najveći dokaz da onaj koji je pozitivan i ne odustaje da može ponovo da se rodi?

Sve što radimo ima neku svrhu. Možda je ne vidimo odmah, ali vremenom se ona pokaže. Verujem da sam se "vratila" jer moje vreme nije gotovo, nisam još završila sve što sam naumila. Zato, svako jutro kada se probudim, prvo se nasmejem jer sam zahvalna na svemu. Na porodici koja me voli, prijateljima i životu koji imam. Ceni ono šta imaš, jer sve može da se promeni u sekundi. Zapamti, uvek može gore i ništa nije crno kao što izgleda.

U sali Doma kulture u Banatskom Karađorđevu 28. juna povodom crkvene slave Vidovdana održan je godišnji goncert Kulturno-umetničkog društva "Ilija Preradović".

Na ovom koncertu su nastupile mlađe grupe Kulturno-umetničkih društava "Ilija Preradović" iz Banatskog Karađorđeva i "Zora" iz Srpskog Itebeja, pevačka grupa "Karađorđevčanke" i glumci Goran Budisavljević i Predrag Maljković.

"Ovaj koncert je kruna dosadašnjeg rada i zalaganja svih koji učestvuju i pomažu ovo društvo, nadam se da su svi prisutni uživali u koncertu. Najsrećniji smo kada našim roditeljima, mamama, tatama, bakama i dekama pokažemo ono što smo naučili a tada su aplauzi najgromoglasniji i najduže traju. Planovi su nam da održimo ove grupe i da privučemo još više dece, a san svakog kulturno umetničkog društva je da se obogate novim nošnjama i novim igrama." - rekla je Jelena Milenković.

Višnja fest naziv je tradicionalne manifestacije koja je po četvrti put održana u Banatskom Višnjićevu u organizaciji Udruženja žena "Praktična žena".

Gosti su imali priliku da uživaju u različitim proizvodima od višnje, a pored gastronomskih specijaliteta i poslastica upriličen je i bogat kulturni program koji je pomogla Opština Žitište i kompanija PerSu.

Ovaj jedinstvena manifestacija potrvrdila je još jednom da Banatsko Višnjićevo iako brojčano malo selo ima veliko srce koje mu daju sami organizatori u želji da istraju i održe selo u korak sa vremenom, očuvaju tradiciju i pomen na pale borce.

Najukusniji kolač od višanja spremile su žene iz Česterega, drugo mesto je pripalo Udruženju penzionera iz Zrenjanina a treće mesto su osvojile žene iz Jarkovca koje su imale i najlepši štand.

Foto: NMR Info

Vidovdan je crkvena slava meštana Banatskog Karađorđeva čija crkva nosi ime kneza Lazara. Tim povodom Crkveni sabor Srpske pravoslavne crkve Banatskog Karađorđeva 28. juna 2019. godine organizovao je proslavu u vidu svete Liturgije, litije oko svetog hrama, Vidovdanskog parastosa i rezanja slavskog kolača u porti hrama.

Ove godine je obeležena tridesetogodišnjica od postavljenja temelja crkve Kneza Lazara. Njegova Svetost Vladika banatski Nikanor je tim povodom služio Svetu arhijerejsku liturgiju.

"Ovo je godišnjica Kosovske bitke koja se nikad ne sme zaboraviti i koja nas uvek mora podsećati na to ko smo i šta mo da nam tuđe ne treba, a da svoje nikada nećemo dati." - bila je jedna od poruka sveštenstva vernicima u hramu Svetog Velikomučenika Kneza Lazara.

Za ovu godinu kum je bio Dragan Kajtez, dok se kumstva za sledeću godinu prihvatio Ilija Počuča.

Foto: Milan Đ Stupar

PerSu marketi, domaći maloprodajni lanac sa teritorije Vojvodine, za predstojeću nedelju spremio je za Vas brojna akcijska sniženja koja Vam omogućavaju uštedu budžeta, ali i da zaradite kupujući uz PerSu karticu lojalnosti.

Ostvarite povrat novca od 1.5% pri svakoj kupovini u svim PerSu marketima, ali i u više od 120.000 partnerskih firmi širom sveta. Zatražite karticu od svog prodavca ili se prijavite klikom na https://www.cashbackworld.com/rs/registration/partner/854101

Tokom ovonedeljne akcije, po pristupačnim cenama možete kupiti sveže, zdravo i ukusno voće i povrće, ali i druge kvalitetne namirnice.

Pored "Nedeljne akcije" tu je i nazaobilazna "SuPer akcija". Iz ponude izdvajamo SuPer sredu, razlog više da posetite najbliži PerSu market. Samo u sredu 12. jula u svim PerSu marketima možete kupiti Kafu C 500 g, po ceni od 350.00 dinara.

U svakom trenutku, kompletnu akcijsku ponudu PerSu marketa, možete pogledati ovde www.persu.rs

Jedan od najvećih proizvođača kajsija ne samo u Vojvodini nego i u Srbiji jeste Aleksandar Govedarica koji ovo voći gaji u atarima Međe i Novog Miloševa na površini od preko 20 hektara.

Prošla godina je bila više nego loša pošto je kasni prolećni mraz pobrao sve kajsije a ove godine grad je uzeo svoj danak.

"Trenutno stanje u voćnjaku je loše, jer smo imali vremenske nepogode uz četiri naleta grada, i kajsije ne mogu da idu za izvoz. Rod je negde oko 300 tona kajsije, i prodaće se u rakije i mlevenje sa malom cenom od 30 dinara po kili" - istakao je Aleksanar.

Veliki broj radnika našao je zaposlenje u ovom voćnjaku i sigurnu zaradu. 150 radnika je zaposleno u Međi a u Novom Miloševu 100 radnika.

Pozivamo Vas na live svirku Simpatico benda u sredu, 10. jula, bašta MS restorana, Srpski Itebej.

Nešto drugačije i novo u regionu. Ukoliko želite da se u sred nedelje opustite uz prijatnu muziku stranih i domaćih pop i rock hitova, onda obavezno budite naš gost 10. jula.

Vidimo se! Info i rezervacije na broj: 0628070120 ili 0628070121.

Veliki istorijski uspeh, možda i ostvarenje sna, košarkaša iz Žitišta okupljenih u КК "Sveti Đorđe" nije samo ostavio neizbrisiv trag u istoriji našeg mesta i izazvao divljenje sportske, a ne samo košarkaške javnosti u Srbiji, već mnogo važnije pokazuje primer kako se iz malih i skromnih sredina može uspeti snagom volje i verom u snove.

U znak poštovanja prema velikom radu i ostvarenju sna, lokalna firma - menjačnica i uplatno mesto "BeeDream" (u prevodu Pčelin san , a pčela je simbol velikog rada) je poklonila košarkašima "Svetog Đorđa" komplet dresova, crvene boje (na radost) u želji da u njima ostvare što više pobeda.

Direktorica "BeeDream"-a Sonja Nešić je predala opremu predsedniku КК "Sveti Đorđe" Nikoli Pešutu i ponovila zadovoljstvo na dosadašnjem uspehu u želju da se oni nastave u budućnosti.

Zahvaljujući na vrednom poklonu i pomoći , predsednik kluba gosp. Pešut je obećao da će sportski duh i briga o podmlatku kluba kao osnov za buduće uspehe i dalje biti osnovni ciljevi rada kluba u budućnosti. Do novih pobeda kojima ćemo se zajedno radovati.

U Banatskom Višnjićevu je danas na svečan način obeležen Dan ustanka Srbije.

O značaju ovog datuma govorili su predsednik i sekretar OO SUBNOR Žitište Dragan Savanović i Dušan Milićev i predsednik SUBNOR Savski Venac Zdenko Duplančić.

Položeni su venci boračkih organizacija, opština Žitište i OO SPS Žitište.

Opština Žitište je u toku ove nedelje zaključila ugovor za izradu priključaka na kanalizacionu mrežu u Žitištu.

Radovi na izradi priključaka obuhvataju izvođenje istih od postojeće javne kanalizacione mreže do granice parcela korisnika odnosno regulacione linije. Ukupna vrednost radova je 48.489.782 dinara a izvodi ih konzorcijum na čelu sa firmom „Mlamarmo“ doo Lukićevo.

Rok izvođenja je 90 kalendarskih dana a realizacijom ovih radova i radova na završetku prečistača koji se planiraju u narednih par meseci kompletiraće se proces koji će kao krajnji korak ostaviti direktno priključenje domaćinstava i nadasve rešiti dugogodišnji komunalni problem u Žitištu.