Na inicijativu Mesne zajednice Srpski Itebej i Lovačkog udruženja "Fazan" ovih dana je sprovedena radna akcija pošumljavanja, odnosno posađeno je oko 450 sadnica topole.
Najveći deo sadnica posađen je na prostoru bivše deponije a ostatak kod igrališta i u centru sela, sve sa ciljem stvaranja zdrave životne sredine.
"Plan je da organizujemo sadnju drveća bar dva puta godišnje, prolećnu i jesenju sadnju. Najbitniji u ovom trenutnku je bilo pošumiti prostor bivše deponije koji je pre sadnje očišćen, a na jesen nastavićemo još intenzivnije, da oplemenimo tlo gde god je to potrebno" - poručuju organizatori akcije.
Učenik odeljenja III-2 Zrenjaninske gimnazije Jovan Robal iz Banatskog Dvora osvojio je prvo mesto na okružnom takmičenju iz istorije za srednje škole i samim tim se plasirao na republičko takmičenje. Ovo nije jedino takmičenje na republičkom nivou na kom će Jovan nastupiti. Već je, naime, obezbedio i učešće na republičkom takmičenju iz srpskog jezika odnosno „Književnoj olimpijadi“.
Jovan je aktivan i u humanitarnom radu, 2021. godine dobio je nagradu u takmičenju "Mlada hrabrost", kada je pomagao drugu sa smetnjama u razvoju.
"Nepravda je kada je neko isključen i nema jednake šanse. Važno je da se borimo protiv takve nepravde i preduzmemo sve što je u našoj moći." - rekao je tada Jovan.
Prolećni "Festival cveća" pod pokroviteljstvom Turističke organizacije opštine Žitište održaće se 8. 9. i 10. maja u Žitištu.
Veliki broj izlagača cveća od Subotice do Resave pojaviće se u maju na Trgu u Žitištu, gde ćete moći da pogledate i kupite raznih vrsta saksijskog ili baštenskog cveća, sadnica, ukrasnih tuja i čempresa, grnčarije...
Svi zainteresovani na učešće na festivalu cveća mogu da se prijave Turističkoj organizaciji opštine Žitište na broj telefona
“Ciklonizacija” će dana 13. aprila 2023. godine izvesti tretmane protiv krpelja na teritoriji opštine Žitište. Tretmani se izvode u skladu sa ugovorom sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine i po radnom nalogu od 04. aprila 2023. godine.
Suzbijanje krpelja biće izvedeno insekticidom ICON 10 CS (preparatom na bazi lambda - cihalotrina, u dozi 0,18 l po hektaru) i na osnovu rezultata monitoringa.
U slučaju neadekvatnog vremena, tretmani će biti izvedeni u prvom sledećem terminu sa povoljnim meteo uslovima.
Obaveštavamo dobrovoljne davaoce krvi iz Banatskog Karađorđeva i okolnih mesta da Crveni krst Žitište organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davalaštva 28.04.2023. godine (petak) u prostorijama Mesne zajednica u vremenu od 9,00 do 11,00 časova.
Pozivamo sve ljude dobre volje da se odazovu ovoj akciji i iskažu svoju humanost. Molimo potencijalne davaoce da obrate pažnju na lekove koji sprečavaju doniranje krvi i da ih ne koriste.
Bliža obaveštenja možete dobiti od volontera Crvenog krsta Petra Lukića i Jelene Milenković.
Želimo vam svako dobro i da se u zdravlju vidimo na akciji. Vaš Crveni krst Žitište.
U saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine danas je u Banatskom Karađorđevu realizovana sadnja crnog bora. Projekat "Zasadi drvo" predvideo je sadnju 150 crnog bora i one su predviđene za sve osnovne škole, dva ribnjaka i park u Banatskom Višnjićevu. Sadnice je obezbedila Adria media group.
Gubitak voljene osobe sam po sebi je težak i tragičan ali nažalost u današnje vreme nosi sa sobom i finansijske poteškoće.
U tim teškim trenucima možete da se oslonite na Daroteku i cvećaru Duca u Žitištu i uz poručen porodični venac i suzu za kovčeg od nas dobijate buket za krst.
Zbog obima posla poželjno je venac i suzu poručiti što ranije da bi porudžbina bila sigurno ispoštovana.
Daroteka i cvećara će raditi svakim radnim danom od 9 - 15h a nakon radnog vremena i vikendom ako se ukaže potreba biće dostupni i voljni da klijentima izađu u sustret i van radnog vremena pozivom na broj telefona 065 582 16 42
Predškolska ustanova „Desanka Maksimović“ Žitište obaveštava sve roditelje/druge zakonske zastupnike da konkurs za prijem dece u sve vrtiće predškolske ustanove „Desanaka Maksimović“ za radnu 2023/24. godinu počinje 18. aprila i traje do 19. maja 2023. godine.
Prijave će se kao i do sada primati elektronskim putem preko portala eUprave - usluga eVrtić. Usluga je dostupna svim roditeljima u opštini Žitište i omogućava besplatnu, elektronsku prijavu, gde roditelj ne mora lično dolaziti u predškolsku ustanovu.
Napominjemo da mogućnost prijave preko Portala eUprava za našu ustanovu postoji samo u navedenom roku (pre i nakon tih datuma usluga neće biti otvorena).
Roditelji koji imaju dodatnu dokumentaciju koju je potrebno dostaviti lično mogu to učiniti svakog radnog dana 08-13 časova kod pedagoga ustanove u upravnoj zgradi ustanove u Žititšu, Ive Lole Ribara 4.
Ukoliko imate poteškoća prilikom prijave elektronskim putem, kao i za sve dodatne informacije možete se obratiti stručnoj službi ustanove:
Tanja Gaković, pedagog: 064/845-95-90
Milana Zorić, pedagog: 064/845-95-60
Svetlana Damjanović, sekretar: 064/845-95-64
UPIS DECE ZA POHAĐANJE PRIPREMNOG PREDŠКOLSКOG PROGRAMA JE OBAVEZAN ZA DECU ROĐENU OD 01.03.2017. DO 28.02.2018. GODINE.
Kada ste (svoje)vrsni poznavalac sredine u kojoj ste rođeni i odrasli, onda je logično da gajite određene emocije čak i deceniju-dve kasnije. Torak, selo u opštini Žitište, jedno je od mesta koja bude posebna sećanja, a nedavni obilazak mnoga je evocirao.
Ništa čudno jer, osim što selo manje-više izgleda onako kako ga pamtimo iz školskih dana, pride nas dočekuje „gazda” mesta – kako danas mladi kažu „ortak iz kraja” – pa prisećanja tek naviru.
– Za sad imam sve u Torku, posao mi je blizu, porodica mi je tu, do grada (Zrenjanina) se ide bar dvaput nedeljno, to je sigurno – upućuje nas predsednik Saveta MZ Torak Vasile Rošu, te taman saznajemo gde je njega život naveo za sve ove godine. – Uglavnom svako ko je odavde i rumunske je nacionalnosti, ide u Temišvar na studije, ali se vraća. Iskreno, ja sam išao tamo da bih se vratio ovde...
Ima nečeg poetičnog u toj izjavi, sa kojom se i sami možemo poistovetiti, te koristiti je kao mantru dok se želje ne obistine, a do tada – pa, ne preostaje nam ništa drugo nego da uživamo u lepom aprilskom danu u lepom rumunskom selu u srednjem Banatu. Kroz razgovor smo se prisetili druženja, turnira, seoskih slava koje su nas okupljale, ni ne sluteći tada da će s našim odlaskom i sve navedeno otići skoro u zaborav. Danas se takvi skupovi, namenjeni i mlađim i starijim generacijama, organizuju kad se ima novca i volje, dok su redovnije manifestacije one koje su u međuvremenu nastale, poput gulašijade i gastronomskog festivala „Tajne bakine kuhinje” koju organizuje Udruženje žena „Banaćanke”.
– Sad, nažalost, nemamo nikakvih sportova. Kad smo reaktivirali fudbalski klub, igralo se tri sezone, a onda nismo mogli više da se skupimo. Kad pričamo o tim turnirima u malom fudbalu, neke ulice su imale i po dve ekipe, sad ne možeš da skupiš pet igrača iz dve ulice. Pritom, deca su nezainteresovana, em neće da igraju, em nemaju veze sa sportom – kaže Rošu, i navodi nas da se po stoti put zamislimo, kad se i kako krenulo ovim putem...
Ipak, kako planiraju, želeli bi da ove godine naprave slavu sela tokom koje bi nastupao „neki pravi pevač”, ne bi li im došlo što više ljudi i omogućilo da kao Mesna zajednica malo i zarade. Međutim, kako bi privukli turiste tokom cele godine, ne moraju da čekaju na avgust i seosku slavu, ali bi morali da iskoriste sav potencijal koji imaju a u koji se ulaže – biciklističku stazu koja vodi uz kanal Begej od Temišvara do Zrenjanina, potom etnografski muzej, odnosno Muzej rumunske kulture, kao i u etno Banatsku kuću, dok ne treba zaboraviti ni na uređeni ribnjak Ribolovačkog udruženja „Linjak”.
– Od kafića imamo samo hamburgeriju ovde u centru i kafe „Pauk” ka Banatskom Višnjićevu. Priča se da će otvoriti kao neki kafić, malo više fensi da bude, pa ćemo videti – navodi naš sagovornik, nabrojivši da zato imaju četiri radnje, i ono po čemu je selo poznato, četiri silosa i četiri crkve!
Kako se Torak sastoji od Velikog i Malog Torka, te svaki kraj, logično, ima svoju rumunsku pravoslavnu crkvu od početka, nedavno je izgrađena i srpska pravoslavna, budući da je selo naseljavano srpskim življem iz Bosne još od Drugog svetskog rata. A kad je reč o četvrtoj crkvi – drvenoj, u okviru Banatske kuće, ona je takođe aktivna, ali je, kažu, namenjena svima.
– Recimo, imamo enormno mnogo praznih kuća – dodaje sekretar MZ Torak Sorin Petrović, napominjući da je najveći problem taj što mnogi njihovi meštani već odavno žive po inostranstvu, a u međuvremenu nisu rešili ostavinske rasprave, pa kuće praktično nemaju vlasnika, te ne mogu ni da se prodaju, a niko ne može da im zabrani da se sruše same od sebe. – Ne postoji mehanizam kako da to rešimo, a niko ne plaća porez... Neki su od tih praznih placeva napravili voćnjak ili njivu, nema od toga neke zarade, ali nema ni krša i loma, jer, pazite, te kuće padaju na trotoar, pravi se yungla u dvorištu, nastanjuju se životinje... Nisu bezobrazne cene, nema tu šta, ili su kuće koje vrede ili koje ne vrede, a one su od 4.000 evra pa naviše.
Godišnje nagrade Društva lekara Vojvodine – Srpskog lekarskog društva dobilo je jedanaestoro članova Podružnice lekara Zrenjanin. Lekari iz ovog regiona odlikovani su zahvalnicama, diplomama, plaketama.
Godišnja nagrada za dugogodišnji rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti pripala je doktorki Biljani Todorić.
Dobitnica godišnje nagrade dr Biljana Todorić je specijalista opšte medicine i radi u Domu zdravlja Žitište. Rodom je iz Međe i iza nje je više od tri decenije rada. Prvo zaposlenje je dobila u Domu zdravlja „Dr Boško Vrebalov“ u Zrenjaninu, gde se zadržala godinu dana. Nakon toga je ceo svoj radni vek provela u Domu zdravlja Žitište.
“Ovom prilikom želim da se zahvalim pre svega kolegama i saradnicima koji su moj trud prepoznali i za istu me predložili, Komisiji koja je Odluku donela, prepoznavši značaj rada lekara u malim sredinama, a potom i mojim pacijentima koji su me naučili da je lečenje uzajamni proces, neizmerna razmena znanja, poverenja i ljubavi.“
Na Međunarodnom festivalu i takmičenju u Gozou (Malta) u konkurenciji od 16 zamalja Danijela Kondić iz Banatskog Karađorđeva osvojila je specijalnu nagradu, kao i pehar pobednika takmičenja u njenoj kategoriji!
Danijela je izvela dve arije na italijanskom a kao nagradu osvojila je master class - predavanje za solo pevanje, dok je žiri festivala istakao da želi da nastavi saradnju sa njom.
"Veliko hvala mojim profesorkama Ljudmili Popović i Milici Ilić koje su me pripremile za takmičenje, ujedno i podržale da učestvujem na istom. Takođe se zahvaljujem mom suprugu Milanu Popoviću na najvećoj podršci" - istakla je Danijela.
Ovu lepu svetkovinu povodom velikog praznika priredili su učenici osnovne škole "Sveti Sava" u Žitištu zajedno sa nastavnicima i njihovim roditeljima. Sve na trgu u Žitištu je bilo lepo, ukrašeno, svečano, razdragano.
Učenici su na jajima su oslikavali uskršnje motive i pravili prave praznične poklone. Prikupljen novac sa Uskršnjeg vašara biće usmeren na realizaciju završne večeri osmog razreda.
Perionica AgroSučevic je otvorila i treći box za pranje vozila. Pored standardnog pranja putničkih vozila od sada možete oprati i vozila iz teretnog programa: kamione, traktore, autobuse...
Pranje u svim boxevima se vrši najkvalitetnijim šamponima nemačkog proizvodjaca Kiehl, koji su na alkalnoj bazi i ne ostećuju boju na karoseriji vozila...
Dođite i uverite se u kvalitet pranja i ispiranja vašeg ljubimca osmoznom vodom, bez mrlja.
Brzo i efikasno pranje automobila - na staroj adresi - 00/24 - Samouslužna perionica AgroSučević
Ove nedelje počele su pripreme za održavanje prvog Žitištanskog Vašara. Aktivnosti sprovedene u proteklom periodu su košenje trave, uklanjanje otpada, obeležavanje i numerisanje mesta… Na redu je poziv svim izlagačima da se prijave za izlaganje.
Na više od jednog hektara parcelisano je ukupno 332 izlagačka mesta koja će na prvom vašaru biti besplatna. Mesta za hranu i piće će se iznajmljivati, a cena zakupa biće narednih dana objavljena kao i način licitacije.
Mesta su podeljena u sektore pa tako sektor A ima 42 mesta koja su dužine 7 metara, najveći sektor B ima 200 mesta koja su 3 metra dužine, a sektor C se nalazi uz prostor za prodaju hrane i pića i ovih mesta ima 90 a dužine su 5 metara.
Dimenzije izlagačkih mesta su određene, uz sugestije i potrebe prodavaca sa kojima smo razgovarali proteklih meseci, kao i prilagođavanje prostoru gde se vašar održava.
Sva mesta će biti numerisana po rasporedu mape koja je u prilogu. U slučaju da ima više prijava od postojećih parcelisanih mesta, postoji mogućnost proširenja prostora. Preuzmite mape, pogledajte koji sektor vam najviše odgovara, a rezervaciju mesta možete prijaviti na broj telefona: 061-212-88-60 svakog radnog dana od 10 do 16 časova i to do srede 26. aprila.
Napominjemo da neće biti mogućnosti prijave samog dana održavanja vašara, zato molimo sve prodavce da na vreme rezervišu svoja mesta da ne bi dolazilo do stvaranja gužve prilikom dolaska na vašarište. Prodavci u prostor vašarišta mogu ući najranije u subotu 29. aprila od 7 časova ujutru, a prostor vašarišta moraju napustiti najkasnije u ponedeljak 1. maja.
Prostor na kom su prodavali robu prodavci moraju ostaviti bez smeća. Na više mesta će biti postavljene kante i kontejneri za odlaganje otpada. Najstrožije je zabranjeno lomljenje i sečenje stabala, mladica, grana kao i paljenje vatre na prodajnim mestima sem na mestima za prodaju i pripremanje hrane.
Picerila Pallavolo u Žitištu omiljeno je mesto za predah i dobar zalogaj mnogih. Kako smo sigurni da ste čuli za njihove izvrsne pizze, naš predlog ovog puta je da probati domaće kolače i ceđene sokove.
Pallavolo ima i zanimljivu ponudu kolača, domaćih, pripremljenih po tradicionalnoj recepturi. Za sve sladokusce tu su: domaća krempita, plazma kocka i nutella cheesecake.
Od ceđenih sokova u ponudi su limunada, mango limunada, mojito limunada, pomorandža i mix pomorandža i limun.
U piceriji Pallavolo je trenutno NOVA SUPER AKCIJA!
Kafa i krempita za neverovatnih 225 din!
Kolači
Domaća krempita - 195,00 din Plazma kocka - 235,00 din Nutella Cheesecake - 295,00 din
Selo Međa, Uskrs, porodična tradicija se nastavlja i ove godine. To u jednoj rečenici možemo opisati fotografije koje nam je poslao Đorđa Vlajnića jednog od članova mnogobrojne familije koji nam prenosi utiske:
“Svake godine organizujemo tradicionalno okupljanje za Uskrs, u kući porodice Denda, iz koje smo svi potekli. Poslednjih godina se okupljaju tri generacije, a ranije je bilo i četiri. Nažalost, neki više nisu među nama. Do sad nas je sa svom decom, zetovima i snajkama najviše bilo 46. Ove godine skoro 40... ”
U porodičnoj kući Milorada i Žarka Dende na porodično okupljanje dolazi porodica iz Zrenjanina, Sečnja, Novog Sada i Beograda.
Mi im želimo da samo tako nastave I da ih na narednim fotografijama bude što više.
Komisija za saradnju sa udruženjima građana opštine Žitište donela je Rešenje za finansiranje odnosno sufinansiranje programa/projekata kulturno umetničkih društava, a na osnovu raspisanog Javnog poziva za raspodelu sredstava za finansiranje projekata za 2023. godinu.
Tim povodom u utorak 4. aprila u zgradi Opštine Žitište, predsednik opštine Mitar Vučurević, zajedno sa svojim saradnicima, potpisao je ugovore sa predstavnicima kulturno umetničkih društava sa teritorije opštine Žitište.
Kulturno umetnička društva koja su dobila sredstva za 2023. godinu možete pogledati na linku - Rešenje sa KUD-ovima
Uskršnje takmičenje u najlepšem i najjačem jajetu održano je danas u Torku na Vaskršnji ponedeljak u organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Begejci.
Najtvrđe jaje je imao Vuk Trivunović, drugo mesto je zauzela Andrea Bagić a treći je bio Todor Trivunović. Najlepše jaje je imao Radivoje Bilić, drugo mesto je zauzela Gordana Banjac a treći je bio Nedo Bagić.
Takmičenje je naišlo na veliki odziv dece i roditelja i samo je još jedna u nizu lepih običaja koje se organizuju za Uskrs u našoj opštini.
Ivan Radinović iz Žitišta bavi se poljoprivrednom proizvodnjom i vodi gazdinstvo na kome obrađuje 400 hektara zemlje, a na još tolikoj površini pruža usluge. I kao što poslovica kaže da bez alata nema ni zanata i Ivan je tako razmišljao, te je svoje poverenje ukazao brendu Claas, evo i zašto.
,Sve je počelo pre desetak godina kada sam planirao da kupim Gaspardo sejalicu“, objašnjava Ivan.
“Pozvao sam Almex i raspitivao se o sejalici, ali prodavac mu je rekao da u stvari meni treba traktor, jer moj tadašnji, IMT 577, nije dovoljno jak. I na kraju me je ubedio da umesto sejalice, kupim novi traktor.“
I tako je i bilo, Ivan, je kupio je traktor Claas 420 Arion, a sejalicu je pod povoljnim uslovima dobio da otplaćuje na duži period.
Posle prvog Ariona, stigao je još jedan sa istom oznakom Arion 420, a zatim nešto veći Arion 610, pa Arion 640. Na kraju je, kako sam kaže, stigao traktor u punoj tehnologiji, sa ugrađenim autopilotom, Arion 460 koji je stigao jesenas.
Ivan danas ima pet (5) Class-ovih traktora, dva kombajna Lexion i svu potrebnu priključnu mehanizaciju, sve je kupio u Almex-u i samo ima reči hvale kada je njihova saradnja u pitanju.
On se odlučio za saradnju sa Almex-om jer imaju veliki magacin rezervnih delova i uvek su dostupni, najduže do sada je čekao 5 dana na isporuku.
Takođe, njemu je jednostavnije da održava komunikaciju sa jednom firmom. Na kraju sve njihove mašine su izuzetno kvalitetne.
Kada je kupovao prvi traktor najviše mu se svidela njegova kabina, završna obrada, enterijer odiše toplinom. Tada nije mnogo znao o tehničkim specifikacijama, ni o menjaču, ni o motoru, ali sada zna da nije pogrešio.
U početku ne možeš da znas mnogo toga, potrebno je iskustvo i veliki broj radnih sati sa mehanizacijom kako bi imao jasno i nedvosmisleno mišljenje o njenom kvalitetu.
Ivan zapošljava pet radnika koliko mu je potrebno da obave sav posao, u sezoni i više.
Iz Ivanovog dvorišta krenuli smo na njive da propratimo kako se odvijaju radovi. Tamo smo zetekli njegovu ćerku Ivanu koja vozi traktor, ide valjkom iza radnika Milana koji seje lucerku.
Ivana od svoje desete godine vozi traktor i zaista je pravi majstor, bez napora sa osmehom na licu, nam priča o poslovima koje obavlja.
Na jesen planira da upiše Poljoprivredni fakultet, odsek za zaštitu bilja, kako bi stečene znanja mogla da primenjuje u sopstvenom gazdinstvu i tako unapredi posao koji je započeo njen otac Ivan.
Nešto dalje Ivanov radnik, Milan Eremić, obavljao je setvu lucerke vozeći najnoviji Claas-ov traktor Arion 460 koji je jesenas stigao u Ivanovo domaćinstvo.
Ovaj traktor pored toga što je najnoviji ima instaliranu i Claas- ovu navigaciju koja kako Milan kaže znatno olakšava setvu. Za Claas-ovu navigaciju je pun hvale jer kako kaže nema preklapanja, nema krivudanja, redovi su pravi kao strela.
„Praktično“, kaže Milan, „traktor bi mogao sam da ide po njivi i da se sam okreće na kraju njive, ali današnja parcela je nešto kraća, na kraju se nalazi kanal, pa je bolje da sam okrenem traktor na kraju reda.“
Pored toga, Milan je posebno zadovoljan sa ovim modelom traktora jer on ima prednje ogibljenje i kabina je ogibljena, što mu daje još veću udobnost.
Inače Milan Claas-ove traktor vozi 10tak godina i prezadovoljan je sa njima, kaže da su udobni, tihi u radu, precizni i što je možda i najvažnije retko se kvare.
Nakon obilaska njiva sa Ivanom, krenuli smo nazad, pa sam iskoristio priliku da ga pitam kako je sve počelo i otkud da se on bavi poljoprivredom kada mu se ni otac ni majka nisu bavili ovim poslom. Ivan kaže da je tu ljubav verovatno nasledio od dede po majci koji je baveći se poljoprivredom othranio dvoje dece.
U Ivanovom dvorištu dočekala nas je njegova žena Ljilja, koja je spremila pravi banatski doručak, da se nakon jutarnjih aktivnosti malo okrepimo.
Na kraju dana zadovoljan sam krenuo prema Baogradu sa pozitivnim utiscima o Ivanu i njegovoj porodici, koji su pravi domaćini, i možda i najjači utisak je da ovaj težak posao obavljaju sa osmehom na licu.
U organizaciji Mesne zajednice Međa i meštana održana je tradicionalna Uskrsijada u Međi. Rekordno interesovanje i mnoštvo novih disciplina zainteresovili su Međance da se okupe u centru sela i obeleže ovaj događaj.
Manifestaciju su otvorili najmlađi mališani sa igrama iz Srbije, a svi prisutni su mogli da učestvuju u takmičenjima za najlepše jaje, najlepši crtež, najjače jaje, zatim u trci u džakovima, pronalaženje blaga, nošenje jaja u kašici itd...
U subotu 1. aprila u sali Doma kulture u Žitištu održano je poslednje veče 25. Susreta veterana folklora Srbije pod nazivom Spomenar.
Završno veče obeležilo je nastup kulturno umetničkih društva Kud Milan Mića Sučević - Rekreativni ansambl, KUD "Đorđe Natošević" Novi Slankamen, "Hleb zivota" Beograd, "Starogradska Srbija " Beograd, Cotk "Jelek" Vranić, Akud "Sonja Marinković " Novi Sad, Akud "Gusle" Kikinda, Kud "Petar Kočić " Čelarevo, Skc " Pavel Jоžef Šaferik" Novi Sad i Kud "Groblje" , Domžale , Slovenija.
Organizator manifestacije Turistička organizacija opštine Žitište se zahvaljuje svim učesnicima festivala, posebno publici, osnivaču Opštini Žitište kao generalnom pokrovitelju manifestacije, i svim prijateljima Spomenara. Takođe poručuju da i sledeće godine će se održati 26. Susreti veterana na istom mestu.
Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, jeste farbanje jaja za Vaskrs.
U petak 14. aprila u organizaciji Srpske pravnoslavne crkvene opštine Žitište u hramu Svetog Georgija organizovano je farbanje jaja na kojoj su se najmlađi Žitištanii takmičili za najbolje ukrašeno jaje.
Za tri najlepše ukrašena jajeta deci su podeljenje simbolične nagrade. Srpska pravostavna crkvena opština Žitište se zahvaljuje svim učesnicima.
Uskršnje farbanje jaja u Žitištu se organizuje po drugi put.
