Dajana Radivojević iz Žitišta odučila se za poziv koji je danas u Srbiji prava retkost, ona je izabrala vojni poziv i obukla vojnu uniformu. U samom razgovoru sa njom prenela nam je kako se odlučila i šta je nju navelo da služi vojni rok...

“Imala sam veliku želju da služim otadžbini i od pre godinu dana sam deo Vojske Srbije. Pola godine služila sam vojni rok pa sam zatim postala profesionalni vojnik. Za mene je ovaj poziv izazov a ujedno i obaveza jer sam nova u ovome. Trenutno imam čin razvodnika uz želju da jednog dana budem podoficir.”

Da li muškarci imaju predrasude prema ženama - profesionalnim vojnicima, Kakvi su komentari u tvojoj sredini, drugara i drugarica, kada prođeš u vojničkoj uniformi?

“Komentari su pozitivni i dosta ljudi mi se divi što sam u uniformi. Muškarci nemaju predrasude i podržavaju nas i pomažu da što više naučimo i izdržimo u teškim situacijama. Žene se više zalažu i dokazuju svoju sposobnost za ovu profesiju, ali to je posledica tradicionalnih shvatanja da je vojni poziv muško zanimanje.

Porodica i prijatelji i moja sredina me podržavaju i nisu bili začuđeni jer me znaju kao devojku koju zanima uniforma i oružje odavno a takođe sam nosilac crnog pojasa i takmičar i sudija u tekvondou a bavila sam se i karateom i kikboksom.”

U vojsci se rađaju prijateljstva za ceo život, da li je tako i u tvom slučaju? 

“U vojsci se rađaju prava prijateljstva i ja sam stekla dosta prijatelja za ceo život. Divim se svim pripadnicama ženskog pola u vojsci i učim dosta od njih a što me sve ukupno oduševljava sistemom u celini i radom u vojsci.” kaže Dajana i dodaje “Ponosna sam što radim posao gde se ceni rad, disciplina i čast i ovom prilikom pozivam sve žene da se priključe Vojsci Srbije.”

Copyright © Žitište Online. Sva prava zadržana.

Pozivaju se fizička lica, nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva u aktivnom statusu, sa prebivalištem na teritoriji opštine Žitište, da podnesu zahtev za ostvarivanje prava na osiguranje useva pšenice u 2019. godini.

Predmet osiguranja je usev pšenice (maksimalna površina za osiguranje je 20ha po poljoprivrednom gazdinstvu).

Osigurani su osnovni rizici od grada, požara, udara groma. Nadoknađuju se iz osiguranja štete prouzrokovane oštećenjem ili uništenjem osiguranih useva i plodova od osnovnih opasnosti.

Prijavu za osiguranje useva pšenice mogu podneti fizička lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava a ispunjavaju sledeće uslove:

1. Imaju prebivalište na teritoriji opštine Žitište

2. Nisu ostvarili podršku po nekom drugom osnovu za istu namenu

3. Parcele za koje podnose prijavu upisane u Registar poljoprivrednih gazdinstava

Potrebna dokumentacija:

1. Popunjena prijava (obrazac prijave se može preuzeti na sajtu www.zitiste.rs ili na pisarnici Opštinske uprave Žitište, ili u kancelarijama mesnih zajednica na teritoriji opštine Žitište).

2. Fotokopija lične karte ili očitana čipovana lična karta podnosioca prijave

3. Izvod iz registra poljoprivrednog gazdinstva - struktura biljne proizvodnje

4. Izjava podnosioca prijave da nije ostvario podršku za osiguranje prijavljenih površina po nekom drugom osnovu za istu namenu

Rok za podnošenje prijava je petak, 20. decembar 2019. godine.

Novogodišnja predstava „Pinokijeva novogodišnja avantura“ održaće se u petak 20.12.2019. godine u Domu kulture u Žitištu sa početkom u 18 časova. Pozivamo vas da povedete svoje mališane da uživaju u nezaboravnoj priči i avanturi.

U predstavi igraju: Teodora Novaković, Anđela Popović, Saša Đurašević i Semir Gicić. Organizator predstave je Turistička organizacija opštine Žitište.

Ulaz je besplatan.

Novi PerSu market svečano je otvoren u subotu 07. decembra, u Zrenjaninu, na adresi Cara Dušana 38.

Na dan otvaranja, kupce je pored brojnih akcijskih sniženja, gratis računa, poklon kupovina i paketa, promocija i poklona, dočekao moderno uređen enterijer, ljubazni prodavci, kao i širok asortiman svežih, domaćih proizvoda. Za dobro raspoloženje najmlađih bila je zadužena Vila Četkica.

Na prostoru od oko 150 m2, ovaj market svakodnevno nudi svojim potrošačima 3.000 različitih artikala, kako vodećih brendova, tako i domaćih, lokalnih proizvođača. Pored gotovo 250 artikala koji se svake nedelje mogu naći na akciji, veliki akcenat je i na PerSu pijaci, bogatoj svežim i zdravim voćem i povrćem, odeljenju svežeg mesa u MAP pakovanju, vrhunskog kvaliteta i kontrolisanog porekla.

Brojni prisutni kupci, na samom otvaranju, imali su priliku da degustiraju proizvode robnih marki TO!, Fina, Belkino i Delikato, kao i da postanu korisnici PerSu programa lojalnosti i na taj način ostvare povrat novca pri svakoj sledećoj kupovini.

Vrata novog SuPer komšije, otvorena su radnim danima i subotom od 06:30h do 20:30h i nedeljom od 07h do 20h.

U Galeriji Železničkog muzeja u Beogradu 16. decembra 2019. godine svečano je otvorena izložba najuspešnijih likovnih radova 36. konkursa "Železnica u ocima dece".

Na ovom konkursu pristiglo je 2835 radova, od kojih je dodeljeno 9 ravnopravnih nagrada u kategoriji školskog i 6 ravnopravnih nagrada u kategoriji predškolskog uzrasta, među kojima je Branko Rodić, polaznik Predškolske ustanove "Desanka Maksimović" iz Žitišta.

Svoju ljubav prema vozovima, Branko je preneo na papir, a tu emociju je prepoznao stručni žiri i nagradio. Branko čestitamo.

U zgradi Opštinske uprave Žitište u utorak 10. decembra potpisani su ugovori sa tri poslodavca sa teritorije opštine Žitište i otvoreno je još 10 novih radnih mesta, što čini ukupno 20 novih radnih mesta otvorenih ove godine. Poslodavci su u obavezi da drže radno mesto godinu dana minimun, uplaćuju redovno poreze i doprinose.

"Ovaj program će se nastaviti i dalje, mi smo tu da pomognemo ono što je najneophodnije i ono što treba da bude ubuduće veća komunikacija između privrede i Opštine Žitište." - istakao je predsednik opštine Žitište Mitar Vučurević.

Opština Žitište tokom 2019. godine opredelila je 10 miliona dinara za mere aktivne politike zapošljavanja.

Gazdinstvo braće Sučević, Milana i Gorana iz Banatskog Karađorđevo odnedavno je dobilo 30 bosanskih brdskih konja.

Bosanski brdski konj je autohtona pasmina konja koja se može naći u Bosni i Hercegovini, Sloveniji, Crnoj Gori, delovima Srbije, Makedoniji, te u delovima Hrvatske. Oni po međunarodnoj klasifikaciji spadaju u kategoriju ponija i često se iz tog razloga koristi i naziv bosanski poni.

 „Za sada imamo 30 grla a plan je da bude 100 uz subvencije od 30.000 po grlu nadamo se da ćemo to i ostvariti“ kaže Goran.

„Ovi konji nisu jako zahtevni , potrebno im je 30 kg kukuruza i 5-6 bala deteline ... „ i dodaje „s obzirom da predstavljaju pravu malu atrakciju ovde u Banatskom Karađorđevu želimo shodno toma da omogućimo školu jahanja kao i da deca iz škole mogu da ih obiđu i uživaju u njihovom društvu.“

Stranka Jedinstvena Srbija ponovo ima opštinski odbor u Žitištu. Članovi skupštine u nedelju 8. decembra izabrali su članove OO Jedinstvene Srbije, a za predsednika je jednoglasno izabran Jon Lelea iz Torka. Za potpredsednike Opštinskog odbora izabrani su Radovan Ćirković iz Žitišta i Dejan Stefanović iz Torka.

Prisutne članove na osnivačkoj skupštini pozdravio je Miroslav Bošković, zamenik predsednika Pokrajinskog odbora JS i zamenik Pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.

Prisutni su bili još dr Levakov Ivan, Goran Marinković, Nataša Zlatković, Unković Slavenko i Darko Baković, funkcioneri Jedinstvene Srbije, koji su istakli dobru saradnju na svim nivoima sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije.

Tomislav Pavlović živi sa četvoricom maloletnih sinova u Hetinu. Tomislav je nakon razvoda kao samohrani roditelj došao u Hetin i tek što je počeo da se snalazi u novoj sredini kuća u kojoj su prvobitno živeli je u požaru izgorela do temelja.

Nakon toga predsednik Saveta mesne zajednice Mihajlo Grujić im je pronašao smeštaj u prostorijama stare škole posle čega je uz veliku pomoć meštana, opštine Žitište, kolektiva hetinske škole, škole iz Srpskog itebeja i mnogih drugih, kupljena druga kuća u kojoj su sad i koja je poprilično trošna, prokišnjava, pao je plafon...

„U kući u kojoj sada živimo niko nije živeo pet godina, kuća je trošna i potrebna joj je hitna rekonstrukcija a novca za to nemamo“ kaže Tomislav.

Svi koji žele da pomognu porodici Pavlović, Tomislavu i Nemanji (12), Dejanu (11), Nikoli (9) i Vukašinu (4) mogu to učiniti putem žiro računa: 200-115783351-82, Banka Poštanska štedionica ili da kontaktiraju direktno Tomislava putem broja telefona 062 211 254.

Žiro račun za pomoć: 200-115783351-82.

 Foto izvor: 28jun.org

Više od stotinu privrednika iz Srbije učestvovalo je na Međunarodnom sajmu privrede u Tirani, od 23. do 26. novembra, a u okviru nacionalnog paviljona Srbije, pod sloganom „New energy- new solutions“.

Među izlagačima koji su prezentovali proizvodni program i usluge našla se i kompanija sa teritorije opštine Žitište, "Van Drunen farms" iz Banatskog Karađorđeva.

Međunarodni sajam privrede u Tirani (Tirana International Fair),  predstavlja jednu od najznačajnijih i najposećenijih manifestacija tog tipa u regionu, koja se ove godine održavao po 26. put i koji je okupio izlagače iz više od 20 zemalja. Srpske kompanije tradicionalno su učestvale po 16. put.

U nedelju 22. decembra u Žitištu će se obeležiti 700 godina od prvog pominjanja naselja Begej Sveti Đurađ kako se nekad Žitište zvalo. Bogata istorija jednog od najstarijih naselja u Banatu biće prikazana kroz stručna predavanja, izložbe fotografija, rukopise ali i kroz pesmu i nastupe vrhunskih glumaca i vokalnih solista kao i najmljađih meštana.

Program obeležavanja 700 godina Žitišta počinje programom u sali iznad Biblioteke. U 16 časova će se održati Okrugli sto na kom će istoričari razgovarati o Banatu u periodu od 14 do 18 veka, doseljavanju kolonista iz Bosne u ove krajeve kao i o 700 godina Žitišta. Na okruglom stolu govoriće: dr Boris Stojkovski, dr Goran Vasin, Ljubica Budać i dr Milan Micić.

Za sve meštane i goste biće organizovane dve foto izložbe jedna na Trgu u centru naselja, a druga u Domu kulture.

Izložene fotografije, istorijske monografije i albumi će dočarati život meštana Begejskog Svetog Đurđa i Žitišta kroz vekove.

Istog dana od 18 časova u Domu kulture biće organizovana svečana Akademija "Kroz vekove... Žitištu u čast" na kojoj će nastupiti vokalni solisti: Jadranka Jovanović i Katarina Božić kao i glumci: Lepomir Ivković i Tihomir Arsić koji će se zajedno sa učenicima iz osnovne škole "Sveti Sava" "prošetati" bogatom istorijom Srbije i Žitišta.

Dobro došli u Begej Sveti Đurađ! Dobro došli u Žitište!

U opštini Žitište će se u sredu, 11.12.2019. godine, održati predstavljanje programa ,,Podeli svoje znanje”,koji zajednički sprovode Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, Erste Banka, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju i Evropski pokret u Srbiji. Cilj ovog jedinstvenog programa je stručno i lično osnaživanje žena u našem društvu.

Program ,,Podeli svoje znanje’’ zasnovan je na konceptu mentorstva, a usmeren je upravo na izgradnju međusobne podrške žena, kroz deljenje znanja, iskustava, jačanje solidarnosti, promociju dobrih uzora, umrežavanje i osnaživanje žena.

Kroz učestvovanje u programu dobijate priliku da savladate značajne veštine umrežavanja, da upotrebite iskustava koja već imate i steknete nova, da dobijate savete kako da dalje razvijate svoju karijeru, da se zaposlite ili promenite posao, da učite o mogućnostima daljeg usavršavanja i mogućnostima međunarodnih razmena, da dobijete korisne savete u vezi sa apliciranjem na konkurse, usavršavanja bez obzira na delatnost. Kroz program će biti pružena posebna pažnja ženama iz ruralnih područja, kao i mladim preduzetnicama i poljoprivredicama.

Predstavljanje programa će se održati u Žitištu, u prostorijama Kancelarije za razvoj pogranične oblasti (Ive Lole Ribara 1-prvi sprat),sa početkom u 11h.

Pozivamo sve zainteresovane stanovnice opštine Žitište da se prijave do utorka, 10.12.2019. godine, na broj telefona 064/8876755

Kao i ranijih godina do sad Кomisija za utvrđivanje prava na finansijsku podršku ženama na teritoriji opštine Žitište raspisala je Javni poziv za ekonomsko osnaživanje žena na teritoriji opštine Žitište u 2019. godini.

Predmet Javnog poziva jeste dodela finansijske podrške ženama u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog položaja.

Učešće na konkursu mogu ostvariti:
1. Žene koje imaju prebivalište na teritoriji opštine Žitište.
2. Žene koje žele da se bave starim zanatima (u skladu sa Pravilnikom o određivanju poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata)
3. Žene koje žele da razvijaju seoske turističke potencijale
4. Poljoprivrednice

Pravo na finansijsku podršku žene u cilju poboljšanja ekonomskog položaja mogu da ostvare ukoliko do sada nisu koristile druge državne pomoći za istu opremu, odnosno da nisu dobile podršku iz lokalnog, pokrajinskog ili republičkog budžeta u poslednjih godinu dana za istu opremu za koju apliciraju. Prednost će imati nezaposlena lica koja su na evidenciji NSZ-e.

Finansijska pomoć se odobrava kao jednokratna i bespovratna. Iznos finansijske pomoći ne može biti veći od 200.000,00 dinara.

Sredstva za osnaživanje žena u lokalnoj zajednici mogu da se ostvare za:

1. Nabavku opreme za stare zanate, poslove domaće radinosti  i razvoj seoske turističke ponude sve u skladu sa zakonima i pravilnicima navedenim u tekstu.

2. Nabavku opreme za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda

Više informacija na linku www.zitiste.rs

Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Simo Salapura, inače bivši uspešni karatista, a sada trener, dobitnik je najznačajnijeg pokrajinskog priznanja u oblasti sporta – nagrade Sportskog saveza Vojvodine „Jovan Mikić Spartak“.

Simo Salapura je proglašen za najboljeg sportskog radnika. U obrazloženju se navodi da pruža veliki doprinos razvoju sporta ne samo u gradu, nego i široj okolini.

Nagrade „Jovan Mikić Spartak“ dodeljene su danas po 52. put u Kulturnoj stanici „Eđšeg“ u Novom Sadu.

Nagrada koja nosi ime slavnog sportiste dodeljuje se od 1967. godine. Ona se dodeljuje za postignute vrhunske rezultate i doprinos afirmaciji i razvoju sporta na teriotoriji AP Vojvodine. Dosad ju je, pored ovogodišnjih laureata, dobilo 882 sportista i sportskih radnika i organizacija.

Vrhunskim sportistima, trenerima, sportskim radnicima i sudijama priznanja su uručili pokrajinski sekretar za sport i omladinu Vladimir Batez i predsednik Sportskog saveza Vojvodine Slobodan Boškan.

Snimanje dojki pokretnim mamografom će u opštinama Sečanj i Žitište će od januara 2020. godine obavljati stručni tim Kliničkog centra Vojvodine. Mamograf će se nalaziti ispred ambulante u selu Jaša Tomić, a nakon toga i u Srpskom Itebeju. Sve žene starije od 45 godina imaju pravo na ovaj značajan dijagostički pregled, ali i obavezu prema svom zdravlju da to čine na svake dve godine.

Besplatno snimanje pokretnim mamografom sada je lako i dostupno. Naime, žene imaju priliku da ovaj pregled obave u svom mestu, bez uputa, bez zakazivanja i bez zdravstvene knjižice.

Koliko je rana dijagnostika značajna u lečenju govori činjenica da je svaki tumor otkriven na vreme izlečiv. Ipak, poražavajući podaci svedoče da u Srbiji svaka dvanaesta žena oboli od tumora dojke. To je najčešći uzrok prevremene smrti žena kod nas. Svake godine od ove bolesti umre 1600 žena, a registruje se oko 4600 novoobolelih. Mamografija je najznačajnija dijagnostička metoda u ranom otkrivanju tumora dojke.

Projekat Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo i Pokrajinske vlade “Prva mamografija” obuhvatiće 11 opština u Vojvodini, a pokretni mamograf obići će mesta koja su najudaljenija od zdravstvenih centara u kojima se može obaviti ovo snimanje.

Tradicionalni stručni skup pod nazivom „Nedelja bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara“ održan je po treći put u Žitištu u organizaciji Udruženja za bezbednost i zdravlje na radu Opštine Žitište.

Pred punom salom, predavači su prezentovali trenutno stanje, nove tehnologije i savremene trendove iz ovih oblasti koje sve više dobijaju na značaju u poslovanju svakog privrednog subjekta.

Marina Furtula, v.d. direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu upoznala je prisutne sa nacrtom novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu koji je u pripremi, dok je Stevan Đurović, v.d. direktora Inspektorata za rad izložio temu u vezi sa inspekcijskim nadzorima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Aktuelna tematika iz ovih oblasti nastavljena je prezentacijama Zorana Kapora, Inspektora zaštite od požara i to na temu preventivne zaštita od požara i požara na otvorenom, dok je Ljubica Krnjajić, Inženjer zaštite od požara prezentovala temu: “Osobe sa invaliditetom u vanrednim situacijama”. Gostima stručnog skupa predstavljen je i asortiman firme „Budućnost Pet“ iz Jagodine koja zapošljava preko 60 osoba sa invaliditetom i koja se bavi proizvodnjom opreme za zaštitu na radu i pružanjem različitih hortikulturnih i komunalnih usluga.

Nedžad Hadžiefendić, Magistar elektrotehničkih nauka sa Elektrotehničkog fakulteta iz Beograda održao je predavanje na temu metoda za otkrivanje loših električnih kontakata u niskonaponskim elektrotehničkim instalacijama. Posebno interesantno predavanje održao je prof. dr Vladimir Mučenski sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, koji je predstavio savremeno BIM projektovanje u građevinarstvu.

Predstavljeni softver, koji je zasnovan na BIM (Building information modeling) konceptu, vrši kompletno i detaljno 3D modeliranje objekata u izgradnji, uz precizno određivanje brojnih drugih parametara kao što su inteligentna analiza vrste, karakteristika i količine potrebnih materijala u izgradnji, detekcija grešaka u projektovanju, detekcija mogućih sudara instalacija i drugih elemenata objekta, ali i procenu rizika i ukazivanje na kritične momente u korišćenju opreme i sredstava za bezbedan i zdrav rad, čime se praktično unapred teži prepoznavanju i umanjivanju svih mogućih povreda na radu i neodgovarajućih postupaka u vezi sa bezbednošću radnika.

Petar Stanić, predsednik udruženja koje organizuje ovaj stručni skup, izjavio je da je ovaj događaj još jednom opravdao svoj značaj za opštinu Žitište okupivši izuzetne stručnjake iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i zaštite od požara i da se nada da će i nova zakonska rešenja koja su u najavi još više podstaći poslodavce da zaposlenima pruže sve uslove za bezbedan i zdrav rad, a da rizici od povreda na radu budu svedeni na najmanju moguću meru.

U Klubu poslanika u Beogradu predstavnicama Opštine Žitište uručena je nagrada za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou u kategoriji uvođenje inovativnih politika i praksi.

Ovo prestižno priznanje koje dodeljuje Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnosti Vlade Republike Srbije je nagrada za višegodišnji rad i aktivnosti Komisije za rodnu ravnopravnost SO Žitište na lokalnom nivou.

Nagradu su u ime Opštine Žitište primile Jelena Travar Miljević i Ivana Petrić, odbornice u SO Žitište.

Tradicija pečenja rakije i dalje je prisutna na našim prostorima. Rakija kao srpski brend i dan danas se peče i proizvodi, a tako je i tradicionalno bilo i ove godine u domu Sorina Petrovića u Torku.

„Tradicionalno svake godine sa komšijama i prijateljima pečem rakiju za sebe i moju porodicu kao i za prijatelje. Ove godine pekao sam rakiju od jabuke sorte ajdared, zlatni delišes i greni smit, od grožđa sorte hamburg, od šljive - stenlej i itebejka, i od kajsije - sorte mađarska najbolja.

Sezona kreće od jula i traje sve do decembra. Uz druženje sa prijateljima pečenje rakije predstavlja pravi užitak.

A na pitanje šta je najbitnije za dobru rakiju kaže: “Najvažnije je da voće kvaliteno, da je čisto i da se prati tok fermentacije, sam proces pečenja rakije zavisi od zapremine kazana, a u mom slučaju sa kazanom od 160 litara traje u proseku dva sata. Od domaćina zavisi koliko se stavlja šećera ali ja lično u rakiju od kajsije i takozvanu lozu ne dodajem šećer dok za jabuku i šljivu u proseku dodajem oko 2% šećera. Rakija mi je uglavnom srednje jačine od 42-45% što po mom mišljenju predstavlja pitku i kvalitetnu rakiju.

Sorin se takođe bavi i uslužnim pečenjem rakije i dodaje ”Upućujem poziv za sve ljude dobre volje da dođu na degustaciju moje rakije a i takođe hoću da poželim svima srećne novogodišnje i božićne praznike”.

U sali Doma kulture 12. decembra na svečan način obeležen je Dan Opštine Žitište. Na samom početku sve prisutne pozdravio je domaćin ovog skupa, predsednik Opštine Žitište Mitar Vučurević, koji se u svom govoru osvrnuo na dešavanja u protekloj godini. U nastavku programa dodeljene su povelje i zahvalnice najzaslužnijima koje je Lokalna samouprava prepoznala i nagradila.

Povelja Opštine Žitište za 2019. godinu dodeljuje se:

1. DOO M.B.S CETEX Čestereg za doprinos privrednom razvoju opštine Žitište i povećanju zaposlenosti na predlog Mesne zajednice Čestereg.

2. NINOSLAVU AMIŽIĆU iz Žitišta za dugogodišnji doprinos u afirmaciji sporta, radu udruženja i unapređenje društvenog života i rada u lokalnoj zajednici na predlog Mesne zajednice Ravni Topolovac.

3. NIКOLI PEŠUTU iz Žitišta za dugogodišnji nesebičan doprinos u razvoju i afirmaciji sporta – košarke na predlog grupe građana Rekreativo.

Zahvalnice Opštine Žitište dodeljene su:

1. Predragu Radakoviću iz Žitišta za postignute rezultate iz oblasti kulture i veliki doprinos u afirmaciji književnog stvaralaštva.

2. Jovanu Srdanovu iz Srpskog Itebeja za doprinos u radu mesne zajednice i unapređenje uslova života i rada u lokalnoj zajednici.

3. Vajda Janošu iz Torde za izuzetan doprinos u radu mesne zajednice , udruženja i razvoj sporta u lokalnoj zajednici.

4. B. Varga Tiboru iz Novog Itebeja za doprinos u radu DVD Novi Itebej i afirmaciji lokalne zajednice.

5. Šimon Andrašu iz Novog Itebeja za doprinos u radu udruženja penzionera i afirmaciji lokalne zajednice.

6. Dobrovoljnom vatrogasnom društvu Torak za dugogodišnji predan rad na spašavanju od požara stanovništva i imovine.

7. Lidiji Čini profesoru muzike za postignute rezultate iz oblasti muzičke kulture – nastupi horova.

8. Zorani Nikolić iz Žitišta za postignute izuzetne rezultate iz oblasti sporta –treće mesto na prvenstvu Evrope i sveta u kik boksu.

9. Aleksandri Rapaić iz Žitišta za postignute izuzetne rezultate iz oblasti sporta – seniorski šampion Srbije u kik boksu i olimpijskom boksu , prvak sveta i prva na rang listi.

U kulturnom programu nastupili su deca Predškolske ustanove „Desanka Maksimović“ i učenici iz Torde, Kulturno umetnička društva iz Žitišta i Banatskog Dvora, kao i Emilija Gut, Stela Petrović i glumac Goran Budisavljević.

U Žitištu nije lako upravljati motornim vozilom kako to propisi nalažu. U centru ovog mesta fotoreporter Lista Zrenjanin Jovan Njegović snimio je fotografije koje to najbolje potvrđuju.

Saobraćajni „znake” koje je „zub vremena” odavno pretvorio u sekundarnu sirovinu, više zbunjuju nego što pomažu vozačima i pešacima.

Nadležni za bezbednost saobraćaja morali bi da učine sve što je u njihovoj moći da se takozvana verikalna signalizacija dovede u red kako bi odista služila onom čemu je namenjena.

To najpre treba uraditi na pravcu koji kroz Žitište vodi ka Novoj Crnji i Rumuniji. Ne samo zbog opasnosti da neko od učesnika u saobraćaju nastrada, već i zbog utisaka o Žitištu koje će poneti oni koji prolaze ovim pravcem.

Izvor: List Zrenjanin

U KIKINDSKOJ fabrici autoindustrijske kompanije Tisza Automotive otvorena su nova radna mesta na poziciji operater u proizvodnji.

Biblioteka „Branko Radičević“ je i ove godine učestvovala na MINISAJMU SRPSKE KNjIGE u Temišvaru, 28 i 29. novembra i predstavila je publikacije objavljenim tokom ove godine, ali i naslove objavljene prethodnih godina.

Na Minisajmu srpske knjige su izlagali eminentni srpski izdavači: Agora, Službeni glasnik, Matica srpska, Udruženje književnika Srbije, Filip Višnjić, Prometej, Srpska reč, Biblioteka „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Velikog Gradišta, Muzej knjige Adligat, Arhiv Vojvodine, Riznica iz Kragujevca, Libertatea iz Pančeva, Radionica Venclović iz Budimpešte, i domaćin, Savez Srba iz Rumunije. Biblioteka „Branko Radičević“ je počastvovana što već pet godina učestvuje na MINISJMU SRPSKE KNjIGE i što deo je izuzetne kulturne manifestacije koju je 14. putorganizovao Savez Srba u Rumuniji. Sve knjige koje su bile izložene na sajmu, Biblioteka je poklonila biblioteci u Čeneju.

Program ovogodišnjeg MINISAJMA je bio bogat i sardžajan.Prisutne je pozdravio počasni predsednik Saveza Srba, Slavomir Gvozdenović. Besedili su Petar Arbutina, urednik izdavačke delatnosti „Službenog glasnika“ i Goran Mrakić, direktor izdavačke delatnosti SSR, generalni konzul Republike Srbije u Temišvaru, i ambasador Republike Srpske u Rumuniji.

Na sajmu su predstavljene tri vredne knjige: Stoleće zaborava, Pavla Stanojevića u izdanju Arhiva Vojvodine, dvojezično izdanje pesničke zbirke na srpskom i rumunskom jezikuU istom ogledalu, koje su objavile Matica srpska Novi Sad i Brumar iz Temišvara, i antologijaOtkrivanje Srba Slavomira Gvozdenovića i Svetislava Madžarevića u izdanju Saveza Srba u Rumuniji i Riznice iz Kragujevca.

U nastavku programa je održano srpsko –rumunsko književno veče na kojoj su svoje stihove i aforizme govorili gosti iz Srbije i domaćini, na srpskom i rumunskom jeziku.

U petak, 29. novembra, sajam su organizovano posetili učenici i profesori srpske gimanzije, koje su svojim pesmama i aforizmima pozdravili pesnici i aforističari iz Srbije i Temišvara.

Pričamo sa Detki Mihaljom iz Torde, rođen 1938. godine, i sa Detki Irenom rođenom 1940. godine koji za mesec dana obeležavaju 62 godine braka. Imaju dva sina, koji isto žive u Tordi, imaju četri unuka i jednog praunuka.

"Upoznali smo se 1957. godine, na jednoj igranci, pošto u to vreme svake nedelje je bilo igranke, jer to nam je bilo u to vreme jedno od najbolje mesto za upoznavanje. 1958. godine u februaru smo se venčali, kad sam ja imao 20, a ona 18 godina."

"U početku sam 2 godine radio na Banatu, ali uvek smo se bavili poljoprivredom. Bila su to oskudna vremena, a posla je uvek bilo. Ja i žena smo 12 godina radili na vršalici, a tamo u jednoj grupi je bilo potrebno 25 ljudi, a danas kombajn i kombajner to obave za tren oka."

Na pitanje koja je tajna dugovečnosti njihove ljubavi reč preuzima Irena:

"Za 62 godine braka smo jako puno prošli, od siromaštva u početku, do bogatstva što nam je porodica značila, ali bez uzajamnog razumevanja i ljubavi, da poštujemo jedno drugo, da budemo spremni na kompromis, ne bi mogli sigurno doživeti 62 godine braka."

Iako je gajenje tikve višestruko isplativije od gajenja osnovnih ratarskih kultura, u srednjem Banatu je ove godine bila samo jedna veća parcela zasađena tikvom, iz koje je vađeno seme. Izvoz semenki od tikve ove godine nije aktuelan, a i na domaćem tržištu su male potrebe za tim proizvodom.

Za razliku od prethodnih godina, ove je Đuro Polovina, poljoprivrednik iz sela Banatsko Karađorđevo, uz pomoć specijalne mašine pokupio tikve sa njive i iz njih izvadio semenke za samo jedan dan. Osnovni razlog je što tradicionalni kupci ove godine nisu ugovarali veću proizvodnju.

"Do prošle godine smo imali 38 jutara. Sada jedino dva jutra. Ove godine neće Italijani i Nemci da kupuju. To mi za njih radimo. Kad sve platite, može otprilike da ostane 1.500 evra čistih para", izjavio je Polovina.

Po katastarskom jutru se može proizvesti oko 700 kilograma sirovih semenki. Na njivi ostane i 40 tona mesa tikve, što prilikom zaoravanja popravlja kvalitet zemljišta.

Mora se strogo poštovati plodored. Na isto mesto tikva može da se seje tek za četiri godine. 

Prilog omogućio Mile Novaković.