U subotu, 15. maja 2021. godine, održano je okružno takmičenje iz istorije u OŠ „Jovan Popović“ u Кikindi. Na takmičenju su učenici, Jovana Majstorović iz Srpskog Itebeja i Vladimir Кrstić iz Međe, bili najuspešniji takmičari i drugarski podelili ubedljivo prvo mesto sa osvojenih 44 od 45 bodova. Time su se plasirali na republičko takmičenje, koje će se sledećeg vikenda održati u Šapcu.

Sjajan uspeh učenika i 4 plasmana na republička takmičenja u znanju su pokazatelji da su se učenici i nastavnici škole Miloš Crnjanski odlično snašli i radili u vreme epidemije korona virusa, kombinovane i nastave na daljinu.

Najvredniji su došli do vrhunskih rezultata. Čestitamo Jovani, Vladimiru i Milanu Кrklješu, koji im je svesrdno pomagao u učenju i sticanju znanja i davao veliku podršku u istraživanju istorijskih izvora i činjenica!

Želimo im mnogo sreće i uspeha na završnim republičkim takmičenjima!

U organizaciji Mesne zajednice Novi Itebej i uz podršku meštana u petak 7. maja sprovedena je radna akcija uređenja.

Pokošena je trava ispred Doma kulture i Mesne zajednice, počisćen je ceo park i kanal ispred parka.

Mesna zajednica se zahvaljuje svima koji su učestvovali i koji su svoje vreme odvojili za ulepšavanje sela.

Ovo je samo prva u nizu radna akcija u organizaciji Mesne Zajednice Novi Itebej.

Classen 023 je sa dva prodajna mesta, u Žitištu i Aradcu, postao prepoznatljiv po prodaji i ugradnji kvalitetnog laminata.

Ovde možete pronaći idealan laminat za vašu kuću, stan ili poslovni prostor, a u ponudi su podne podloge od različitog materijala, teksture, boje i različitog izgleda.

Na teritoriji naše opštine firma Classen 023 vrši prodaju i ugradnju laminata već dve godine, sa više od 200 uspešno završenih i opremljenih objekata i mnogo zadovoljnih kupaca.

U asortimanu poseduju laminate 1A i 1B klase, a cene zavise od klase, dezena, proizvođača, debljine (6,7,8,10,12,14mm) a takođe vrše profesionalnu ugradnju brzo i povoljno.

Cene: 1B od 350-600 rsd | 1A od 600-1200 rsd m².

U specijalnoj ponudi je laminat 8 mm od 450 din.

KONTAKT

Telefon: 069 133 84 74

Žitište, Cara Dušana br. 25.

Aradac, Đure Jakšića br. 30.

Više informacija i na fb stranici Classen 023

U organizaciji Mesne zajednice Torde, civilnih organizacija i uz podršku meštana održana je radna akcija uređenja centra u ovom mestu.

Aktivnosti koje su bile sprovedene tokom akcije su seća starih stabala i grana, košenje trave, čišćenje staza, skupljanje smeća itd.

Cilj akcije je da se prostor u centru i isped Doma kulture u Tordi uredi, očisti i osveži povodom nastupajuće slave sela.

U subotu 15. maja Međanci su organizovali radnu akciju uređenja prostora seoskog groblja. U ovoj akciju je učestvovalo oko 30-tak ljudi.

Ovom prilikom izbetonirano je oko 105 metara staze i urađen plato oko kapele.

PerSu marketi su otvorili prvi market u Beogradu. Smešten u Lominoj 4, market se nalazi u veoma frekventnom delu grada - u neposrednoj blizini čuvene zelene pijace Zeleni venac, važne okretnice gradskih linija i glavne autobuske stanice, u srcu grada.

PerSu market u Lominoj posato je deo užurbane atmosfere i biće pravi izbor za sve one koji u pokretu treba da obave neophodnu kupovinu ili da kupe za sebe nešto što će ih osvežiti u obavljanju dnevnih aktivnosti.

Beogradski market prostire se na čak 193 m2 i kao i odiše prostranošću i udobnošću, a svojim potrošačima svakodnevno nudi preko 3.500 artikala različitih brendova, kako globalnih tako i domaćih – lokalnih.

„Radujemo se dolasku u Beograd. Ovo je veliki korak za PerSu markete. Naše beogradske kolege su kao i svi naši zaposleni, divni, nasmejan, ljubazni i iz srca su poželeli dobrodošlicu svim našim novim potrošačima“, poručuju iz PerSu marketa.

Na dan otvaranja nove komšije je sačekalo puno iznenađenja. Sve trudnice i mališane koji su posetili tog dana objekat čekala je sveža voćka, a svaki pedeseti kupac bio je oslobođen plaćanja svog računa te je cela njegova kupovina biti gratis, što je svakako bilo posebno iznenađenje. Potrošači su imali prilike da dobiju i popularne greb greb kartice iza kojih su se krili dodatni pokloni. Uz čak 100 poklon paketa i 100 poklon cegera, kao i super akciju za 18 top proizvoda, prvi radni dan u PerSu objektu protekao je u znaku radosti i veselja, zbližavanja i upoznavanja.

Povodom 245. godišnjice ponovnog naseljavanje sela, u Tordi se obeležava crkvena slava i Dan sela, u skromnim okvirima zbog epidemije. U odnosu na prošlu godinu, ovog je vikenda u banatsko selo već stiglo više gostiju.

Program Dana sela započeo je u petak uveče predstavljanjem albuma Juhas orkestra pod nazivom "Već ja znam" - namenjenog deci. Atmosfera koncerta održanog u obnovljenom Domu kulture je pokazala da se život polako počinje vraćati u normalu.

„Ponovno naseljavanje Torde započelo je pre 245 godina, što je za nas vrlo važno. Tokom ovih 245 godina mnogo toga se dogodilo u selu. Nama je važno da poštujemo i našu prošlost. Dakle, ni ovoga puta neće izostati običaj polaganja venca na one spomen ploče i spomenike koji su na neki način ostavili traga u prošlosti sela." rekao je Janoš Dobai, predsednik Mesne zajednice Torda.

Neki češće a neki ređe dolaze kući, ali za većinu onih koji ne žive u mestu, ovo je vikend, kada definitivno žele da dođu kući.

Ljudi iz Torde su se u proteklom periodu pridržavali epidemioloških mera i više od četrdeset posto onih koji žive u selu je već primilo vakcinu. Nakon teške godine, nadaju se češćem organizovanju javnih događaja.

Bilo je takmičenje u ribolovu, otvorena je izložba lokalnih slikara amatera i predstavljene su lokalne vrednosti. Trodnevna manifestacija završava se današnjim vašarom.

---

Đurđevdan, crkvenu i svetovnu slavu mesta, Žitištani su proslavili kako je to ovde uobičajeno proteklih godina.

U crkvi Svetog Georgija služena je sveta liturgija uz nošenje litije oko hrama i rezanje slavskog kolača.

Ove godine Ivan Poučki iz Zrenjanina je bio slavski kum, a kumstvo je, za narednu godinu, predao Predragu Kondiću iz Žitišta.

Srpska pravoslavna crkva Opštine Žitište se ovom prilikom zahvaljuje svim donatorima crkve.

Projekat BEGA, koji podrazumeva revitalizaciju navigacione infrastrukture na reci Begej, nalazi se u završnoj fazi.

Tim povodom, v.d. direktora JVP „Vode Vojvodine“ Srđan Kružević, v.d. pomoćnika pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg i poslanik i član pokrajinskog Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine AP Vojvodine Darko Bađok obišli su danas radove na prevodnici u Srpskom Itebeju.

Projekat BEGA ima za cilj povezivanje prekograničnog regiona kroz unapređenje transportne infrastrukture. Njegov cilj je i unapređenje područja kanala Begej u međunarodno prepoznatu turističku destinaciju za posetioce. Pored sanacije hidrotehničkih objekata u Kleku i Srpskom Itebeju, koja je u toku, u okviru projekta je već izgrađena radno-inspekciona i biciklistička staza od granice sa Rumunijom do prevodnice u Kleku. Izgrađen je i plutajući dok za privez plovnih objekata u Zrenjaninu.

Projekat je finansiran iz Intereg IPA programa prekogranične saradnje sa Rumunijom, a završetak svih radova očekuje se u junu.

 V.d. direktora „Voda Vojvodine“ Srđan Kružević je skrenuo pažnju na specifičnost samih radova na rekonstrukciji prevodnice. Kako je rekao, u pitanju objekat iz 1914. godine koji je potrebno vratiti u prvobitno stanje.

 – Važno je ispoštovati standarde ustanova koje se bave kulturnim nasleđem i zaštitom spomenika, tako da ovo bude jedan od dva rekonstruisana objekta koji će za pokretanje koristiti ručni pogon. „Vode Vojvodine“ su izdvojile sredstva za radove na kompletnom izmuljenju, kako bi se isušio deo na kojem je napravljena građevina. Ovo je prvi put od kada je objekat izgrađen da se radovi obavljaju na suvom. To znatno olakšava ceo proces – objasnio je Kružević.

Pozitivan uticaj projekta BEGA

Poslanik i član pokrajinskog Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Darko Bađok je izrazio zadovoljstvo što posle više od 60 godina prisustvuje revitalizaciji i ponovnom otvaranju kanala Begej za plovidbu. On je izneo i zanimljiv podatak da se, nakon radova na revitalizaciji ovih hidročvorova, pojavila trajno zaštićena vrsta ribe linjak. Po njegovom mišljenju, to jasno govori o pozitivnom uticaju revitalizacije kanala Begej na životnu sredinu.

Bađok je pomenuo i usvajanje Prostornog plana u Skupštini AP Vojvodine kojim su definisani dalji koraci kad su u pitanju kanal Begej i okolno područje.

Nakon završetka radova se očekuje ponovno uspostavljanje plovidbe na Begeju, a višestruki značaj ovog projekta biće vidljiv i kroz razvoj turizma, unapređenje infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona, od Zrenjanina pa sve do Temišvara.

Više ekskluzivnih fotografija sa prevodnica u Kleku i Srpskom Itebeju možete pogledati na sajtu volimzrenjanin.com

Izvor: www.zrenjaninski.com

Da svaki detalj znači - malo kome je bitno...

Ali meštankama Snežani Marković to je i te kako važno, zajedno sa ćerkom Arijanom njih dve su uložile svoj trud i vreme i pokazale kako sa malo volje i želje deo spomenika u Česteregu može izgledati drugačije.

Lep primer svima nama koji možemo isti pozdraviti i što bi rekli mladi uraditi "copy/paste" i u našem mestu. Izvor: čestereg.rs

Poštovani sugrađani,

Obaveštavamo vas da će se ovogodišnja priredba povodom obeležavanja 26 godina od osnivanja Predškolske ustanove "Desanka Maksimović" Žitište pod sloganom ''Priroda se budi, volite se ljudi'' emitovati na fejsbuk stranici Žitište Online, 16. maja (nedelja) sa početkom u 18h.

Pozivamo vas da podržite sve one koji su se potrudili da se jubilej obeleži, uprkos situaciji sa kojom se naše društvo suočava.

U nadi da ćemo se sledeće godine družiti u prepunoj sali žitištanskog Doma kulture, srdačno vas pozdravljamo i želimo da uživate u programu koji su deca pripremila.

Kolektiv Predškolske ustanove "Desanka Maksimović" Žitište

U našim selima osim poljoprivrede nema mnogo drugih mogućnosti za posao. Dobrobit mladih koji su ostali kod kuće često zavisi od njihove domišljatosti.

Tamara Lorinc je diplomirala za tehniku prehrambene industrije u Subotici, a zatim se vratila kući u svoj rodno mesto Tordu. Njen suprug se bavi poljoprivredom, a ona se bavi pčelarstvom, a takođe crta. Možda je lakše slediti primer drugih i preseliti se u inostranstvo, ali, kako kaže, ne biste se navikli. Život u selu im je bolji.

Tamara pčelarstvo voli od malih nogu, jer je njen otac uvek imao pčele. Odlučila je da porodični hobi podigne na viši nivo. Trenutno ima šezdeset pčelinjih košnica. Ali ona voli pčelarstvo ne samo zbog materijala, već i zato što na Zemlji ne bi bilo života bez rada pčela na oprašivanju a ona želi da tome doprinesete svojim radom.

 - Pčele su prošle godine mogle da daju vrlo malo meda. Međutim, interesovanje za med se znatno povećalo, verovatno zbog epidemije koronavirusa. Med je bio veoma tražen. Znamo da med ima veoma dobar efekat jačanja imuniteta i mnoge pozitivne fiziološke efekte, a to se odrazilo i na potražnju u ovoj situaciji “, dodaje naš sagovornik.

Tamara se u slobodno vreme bavi i crtanjem grafitnom olovkom. Kako kaže nikad nije učila da crta, već je počela da iztražuje tehnike crtanja prvo na internetu, pa je onda kupila par knjiga na tu temu i počela redovno da komunicira na temu crtanja sa profesionalnim umetnicima. Crta sa olovkama različitih mekoća, odnosno one koje ostavljaju svetliji i tamniji trag. Njena dela su takođe dospela na izložbe, ali se mogu videti i u sve više kuća u Tordi.

Američka kompanija E3 International u saradnji sa Austrijskom razvojnom agencijom vrši podizanje energetskih zasada vrbe u Srbiji.

Jedan takav zasad počinje da niče u Česteregu, uz podršku Opštine Žitište i Javnog preduzeća Ekos, gde je ovih dana sadi švedska vrba na parceli od 3ha. Sadnji su danas prisustvovala deca mlađeg uzrasta OŠ "Petar Kočić" iz Česterega a svako od njih je dobio vrbu na poklon.

Sadnju su pomogli volonteri Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, odnosno studenti koji su na razmeni studenata u Srbiji.

Švedska vrba je biljka koja ima izuzetan prirast, za tri godine izraste do pet metara. Ima energetsku vrednost približno lignitu, dok je prinos 30 do 50 tona po hektaru.

Do sada u Srbiji postoje pokazni zasadi sem Česterega i u Regionalnoj deponiji u Subotici i u Kolubari.

Uskršnje takmičenje u najlepšem i najjačem jajetu održano je juče na dan Uskrsa u Ravnom Topolovcu i danas u Torku u organizaciji Srpske pravoslavne crkvene opštine Ravni Topolovac i Begejci.

U Ravnom Topolovcu za najlepše jaje prvo mesto osvojila je Lena Karakaš, druga je bila Anja Subičin dok je treća bila Ana Mihajlović. Najjače jaje je bilo Tare Pavlović, drugo je bilo od Dunje Kapur a treće od Petra Mihajlovića.

U Torku najlepše jaje je imao Strahinja Trivunović, drugi je bio Lazar Bagić a treći Teodor Popi.

Takmičenje u ova dva mesta je naišlo na veliki odziv dece i roditelja i samo je još jedna u nizu lepih običaja koje se organizuju za Uskrs u našoj opštini.

Srpska Pravoslavna Crkva Svetog Vasilija Ostroškog proslavila je svoju slavu u sredu 12. maja u Ravnom Topolovcu uz prisustvo velikog broja građana.

Кum ovogodišnje slave bio je Srbislav Domazet iz Ravnog Topolovca.

Najradosniji hrišćanski praznik, Uskrs, danas se svečano proslavlja u porodici Branislava i Gospave Eskić iz Česterega.

Pripreme su počele još u petak. Na Veliki petak se u svakoj porodici, pa i kod Eskićevih, farbaju jaja.

 – Farbamo mnogo jaja, jer se deca tome neizmerno raduju. Jaja uglavnom farbam u lukovini. To sam nasledila od svoje mame, a ona od svoje… Zajedno sa decom beremo najlepše travke koje nam koriste za ukrašavanje. Stavljamo ih na jaja, pa jaja u čarapu, ili poslednjih godina u džak za povrće, koji se pokazao kao odlično rešenje za dobijanje prelepih šara – priča Gospava Eskić.

 Ona i njen suprug vole što su prazničnu euforiju preneli na decu, pa se svi zajedno raduju i iščekuju najradosniji praznik.

 – Mihajlo ima sedam godina, a Relja dve godine. Najviše se raduju uskršnjem jutru, kad po dvorištu traže poklončiće koje im je doneo zeka. Naravno, ne izostaje ni takmičenje čije je jaje najjače. Posle prazničnog ručka, Mihajlo i Relja ne mogu da dočekaju da istrče na ulicu i da sa drugarima nastave igru – kaže naša sagovornica.

 U porodici Eskić mnogo drže do tradicije i lepih običaja. Redovno odlaze u crkvu na liturgiju, a mama, iako oko dece ima dosta obaveza, trudi se da se na uskršnjoj trpezi nađe mnogo domaćih kolača, pita, lepinja…

– Uskrs je u našoj porodici jako važan i svi mu se radujemo, pa želimo da i našoj deci prenesemo ono što su nama preneli naši roditelji – zaključuje Gospava Eskić.

Izvor www.zrenjaninski.com

Biblioteka "Branko Radičević" je osnovana 11. maja 1962. godine s ciljem da razvija bibliotečku delatnost u opštini Žitište.

Danas na rođendan ove ustanove otvoren je novi i renovaran prostor Biblioteke u Ravnom Topolovcu sa sadržajem od preko 3700 knjiga.

Otvaranju ogranka u Ravnom Topolovcu prisustvovali su razne zvanice iz opštine Žitište dok je samom renoviranju i otvaranju objekta doprinela Mesna zajednica Ravni Topolovac i Lokalna samouprava Žitište.

Sve prisutne su pozdravili direktorka Biblioteke Robertina Šijan, i Vesna Ćuk a predstavili su se i učenici OŠ Aleksa Šantić sa recitacijama.

Usled toplog vremena izletišta u opštini Žitište su ovog prvomajskog dana bila puna.

Mladi su se uglavnom okupljali, roštiljali i proslavili Prvi maj u prirodi  na reci Begej ii na ribnjacima, dok su ostali građani proveli dan na nekim drugim mestima u prirodi ili kod kuće u krugu porodice.

Ovom prilikom vam predstavljamo kako je sve izgledalo u Žitištu, Banatskom Dvoru i Novom Itebeju.

Ukoliko želite da postanete vatrogasac – spasilac i zasnujete radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova, sad je prava prilika da se prijavite.

Naime, MUP Srbije je raspisao konkurs za upis ukupno 300 polaznika na osnovnu obuku za obavljanje vatrogasno-spasilačkih poslova.

Za potrebe vatrogasno-spasilačkih bataljona u Zrenjaninu, Žitištu, Novom Bečeju, Srpskoj Crnji i Sečnju na osnovnu obuku će biti upisano ukupno 15 polaznika, odnosno po 3 za svaku opštinu.

Pravo učešća na konkursu imaju državljani Republike Srbije, koji najmanje godinu dana imaju prebivalište na teritoriji organizacione jedinice za koju je raspisan konkurs. Uslov je i da polaznik nema manje od 19, a više od 30 godina starosti, kao i da ima završeno srednje obrazovanje.

Jedan od uslova je i da ne postoje bezbednosne smetnje za zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Budući vatrogasac – spasilac treba da poseduje važeću nacionalnu vozačku dozvolu za upravljanje motornim vozilom „C“ kategorije. Treba i da ispunjava posebne uslove u pogledu kriterijuma zdravstvene, psiho-fizičke i bazično-motoričke sposobnosti.

Prijava na konkurs sa dokumentacijom podnosi se policijskoj stanici po mestu prebivališta kandidata.

Izbor kandidata za polaznike kursa na osnovnu obuku pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica sprovodi komisija koju imenuje ministar unutrašnjih poslova.

Više o konkursu OVDE.

Konkurs traje do 25. maja.

Predškolska ustanova "Desanka Maksimović" iz Žitišta raspisala je konkurs za prijem dece za 2021/2022 godinu.

Zbog trenutne epidemiološke situacije ova ustanova će u periodu od 4. maja do 4. juna 2021 godine primati prijave dece na konkurs elektronskim putem.

1. Usluga eVrtić koja je od prošle godine dostupna svim roditeljima u opštini Žitište, omogućava elektronsku prijavu dece za upis u vrtić. Roditelj više ne mora lično da dolazi u predškolsku ustanovu već prijavu može da na potpuno eletronski i bezbedan način obavi na portalu eUrava www.euprava.gov.rs

Napominje se da mogućnost prijave preko portala eUrava za ovu ustanovu postoji samo u navedenom roku (pre i posle tih datuma portal neće biti dostupan)

2 Za sve dodatne informacije obratite se na broj telefona 023/3822-225 ili na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Kontakt osobe za rad sa roditeljima svakim radnim danom od 9 - 15 casova su Svetlana Jarić 064 845 95 64 i Milana Zorić 069 1993 100.

Upis dece za pohađanje pripremnog predškolskog programa je obavezan za decu rođenu od 01.03.2015. godine do 28.02.2016. godine

Na Dan pobede nad fašizmom, 9. maja u ranim jutarnjim satima, bajkeri članovi Noćnih vukova, započeli su međunarodnu rutu po Banatu i Rumuniji, od Nakova preko Sečnja do Lazareva, kroz pogranična mesta Banatsko Veliko Selo, Mali Bečkerek u Rumuniji, Radojevo, Vojvoda Stepu, Hetin, Među, Višnjićevo, Krajišnik, Sečanj, Sutjesku, putevima kuda je išla Crvena armija, kada je od fašističke okupacije, oslobađala Banat.

Tridesetak motorista, članova Noćnih vukova, svoju drugu rutu ovog proleća, okončali su u selu Lazarevo kod Zrenjanina, gde su na spomenik šestorice palih ruskih vojnika, ispred hrama položili venac, kao i u ostalim mestima kroz koja su prošli.

Članovi Moto kluba „Noćni Vukovi“ su verovatno najpoznatiji moto klub na svetu osnovan 1989. u Rusiji u vreme kada u toj zemlji rock n roll i bajkerski način života nije bio baš poželjna tema. Danas „Vukovi“ imaju ogranke u Ukrajini, Letoniji, Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji pa i Srbiji.

Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, jeste farbanje jaja za Vaskrs.

U petak 30. aprila u organizaciji Srpske pravnoslavne crkvene opštine Banatski Dvor u objektu nadomak crkve organizovano je farbanje jaja na kojoj su se najmlađi Dvorčani takmičili za najbolje ukrašeno jaje.

Za tri najlepše ukrašena jajeta deci su podeljenje simbolične nagrade. Tradicija uskršnjeg farbanja jaja najmlađih Dvorčana se organizuje već petu godinu zaredom.

Dan pobede 9. maj je na svečan način obeležen u opštini Žitište.

U 10 časova u Banatskom Višnjićevu na seoskom groblju položeni su venci na spomen obeležju vojniku Crvene armije Ivanu Jevki koji je poginuo u borbama sa fašističkim okupatorom kod Krajišnika 2.oktobra 1944.godine.

U 11 časova obeležavanje Dana pobede organizovano je u Žitištu ispred spomen obeležja kod Predškolske ustanove „Desanka Maksimović“.

Na spomen obeležje poginulim borcima narodnooslobodilačkog rata položeni su venci Opštinskog odbora SUBNOR-a, Opštine Žitište i Opštinskog odbora SPS Žitište. Na skupu se obratio sekretar SUBNOR-a Žitište, Dušan Milićev koji je govorio o ovom značajnom datum.

U 12.30 časova obeležavanje dana je završeno u Hetinu u mesnom parku na spomen obeležju palim borcima gde su vence položili članovi mesnog odbora SPS Hetin i predstavnik udruženja “Noćni vukovi” Davor Todorov, koji je sa svojim kolegama iz udruženja uveličao ovaj skup.

Pozitivna iskustva porodice Ugrenović iz Žitišta mogu biti dobar primer za sve koji u današnje vreme žele da započnu proizvodnju povrća u plastenicima. Proizvodnja donosi dobru zaradu, pa se ovakvim vidom proizvodnje bavi sve više ljudi i u našoj opštini.

"Objekti su rađeni pre tri godine, koštalii su 715.000 dinara a sam rasad svake godine izađe 350-400 evra. Sistem kap po kap koji imamo u plastenicima dobro radi i veliki je plus u proizvodnji a imamo i svoj bunar. Trenutno u plastenicima nalazi se paradajz i paprika zato sto su to najtraženije kulture ali i najmanje zahtevne, retko oboljevaju. Proizvode plasiramo na pijaci a i ljudi znaju da se bavimo ovim pa dolaze na kućnu adresu." - kaže Rajka Ugrenović.

Plastenička proizvodnja zbog hladnog vremena ove godine je malo okasnila, pa će se tako prvi paradajz za jelo moći kupiti početkom juna.

"Država nam je pomogla u investicijama, na konkursu za mlade poljoprivrednike 75% je država učestvovala dok smo mi 25%, značilo nam je poprilično, jer sami isfinansirati toliko količinu novca je malo teže." - rekla je Rajka.

Pozitivna iskustva naše sagovornice i njene porodice mogu biti dobar primer za sve koji se u današnje vreme susreću sa brojnim problemima u vezi sa zaposlenjem. Rad i trud u plasteniku, ali i humanost i razumevanje za druge ljude izleda su glavne odlike ove vredne zene, domaćice i majke troje dece.